Književnost, Srpski pisci, Veliki pisci

15 stvari koje niste znali o Branislavu Nušiću

see15-branislav-nushich2
  1. Drug mu je oteo curu

Kao momak, Branislav Nušić je bio ludo zaljubljen u Milicu Terzibašić, lepu Beograđanku s Topčiderskog brda. Kada se Milica razbolela, Nušić je odmah zamolio svog dobrog druga lekara da je pregleda i leči. A ovaj ne samo da ju je izlečio, nego ju je i zaveo. Milica i mladi lekar ubrzo su se venčali, a Nušić je strašno patio, otkrio je Nebojša Nušić, potomak Branislava Nušića i upravitelj „Nušić fondacije“.

Nušić uskoro dobija priliku za slatku osvetu. Pozvan je da u „Gradskoj kasini“ održi predavanje o ljubavi. U prvom redu sedeli su Milica i njen suprug, a bivši Nušićev drug. Bio je to prvi piščev susret s nevernicom.

– Šta je to ljubav? To je tragična priča u kojoj izvesna gospođica voli jednog, a uda se za drugog. – rekao je Nušić, a ovo dvoje hitro napustiše gledalište.

  1. I u braku je živeo momački

Kada je prosio Darinku Đorđević, konzulovu ćerku, Nušić joj je postavio uslov. Ženiće se, ali da mu dozvoli da zadrži makar jedan svoj porok – kocku, piće ili žene. Pa nek bira. Mudra je bila mlada Darinka, priča Nebojša Nušić. Ako bi izabrala kocku, otišla bi kuća. Da izabere piće, uz kuću ode i zdravlje! Najbolje je, mislila je ona, da ga pusti da juri žene. Čim je potpisala da je saglasna s tim, venčali su se u manastiru kod Bitolja. Ipak svoju „Autobiografiju“ Nušić je završio rečima da „posle ženidbe čovek i nema autobiografije“.

  1. Svakom bi doskočio

Nabasao jednom u kafani Nušić na nekog lekara koji je mnogo voleo da priča o književnim problemima. Kako bi naveo priču na svoju vodenicu, lekar ga pita piše li on tragedije. A Nušić mu odgovori: „Da obojica pišemo tragedije. Samo, vaše se povezuju u čamovinu, a moje u karton“. Ovu anegdotu Nušićevi potomci često prepričavaju, pa je tako došla i do nas.

  1. Bio je zaljubljen u Žanku Stokić

Šuškalo se da je Nušić bio potajno zaljubljen u glumicu Žanku Stokić, najpoznatiji po ulozi Gospođe ministarke, koju je njoj i namenio. Tu ljubav nikada nije priznao, ali gde ima dima, ima i vatre. Prepričavala se među tadašnjim glumačkim svetom anegdota iz Sarajeva, koja kaže da je uništio frak noseći Žanki ćevape sa Baš-čaršije pred samu premijeru. Glumici su se prijeli ćevapi, a on, jednostavno, ništa nije mogao da joj odbije.

  1. Voleo je kafanu više od akademije

Nušićev 60. rođendan slavio je ceo Beograd! Održavale su se svečane akademije, na njegovu predstavu došla je kraljica Marija, a on je, kod svih tih velikih državnih posveta, odlučio da ode u Skadarliju i u kafani proslavi rođendan s prijateljima. Ovu priču saznali smo od Dušana Kovačevića, pisca.

  1. „Hadzi-Loju“ je napisao za šest sati

„Svako svoje delo pisao sam u trku“, otkrio je Nušić u razgovoru za beogradsko „Vreme“ 1924. godine. „Svet“ je napisao za 27 dana, „Put oko sveta za 16, „Narodnog poslanika“ za dva meseca.

Rekord je postigao tragedijom „Hadzi-Loja“. U sredu veče u devet sati, u doba aneksione krize, društvo u kafani rešilo je da odmah treba napisati jedno delo. Od devet uveče do tri ujutru komad je bio gotov. Od sedam do deset pre podne sve uloge bile su podeljene.

U četvrtak je bila prva proba, u subotu- premijera u Narodnom pozorištu.

  1. Skerlić ga nije cenio

Nušiću je Kraljevska srpska akademija nauka nanela tešku uvredu i izazvala dubok bol jer nije predložila njegovu najavljenu kandidaturu.

Tome su, te 1924. godine, najviše doprinele surove kritike i komentari Jovana Skerilća, najuglednijeg književnog kritičara toga doba, priča Nebojša Bradić, pozorišni reditelj.

Nepravda je ispravljena tek 1933. godine kada Nušić postaje član Srpske kraljevske akademije. Ogorčen 1. marta 1924. napisao je svojoj ćerki Giti Predić, pismo koje je neka vrsta njegove književne ispovesti.

– Naša impotentna generacija pripisuje mi u greh plodnost. Oni čiji redovi predstavljaju jedno naporno stenjanje prebacuje mi i brzo pisanje – ljutio se Nušić.

  1. Skupljao je karikature

Branislav Nušić bio je pasionirani kolekcionar karikatura. Njegova ćerka Gita poklonila je Muzeju grada Beograda kolekciju od stotinak portreta i karikatura, među kojima su i one koje su se nalazile u piščevoj radnoj sobi, otkrila nam je Tatjana Korićanac, direktorka Muzeja grada Beograda. Tu su radovi srpskih, ruskih, poljskih, kineskih, brazilskih, bugarskih, rumunskih i francuskih karikaturista, koje je Nušić za života sakupio, kao i karikature samog pisca koje je Gita kasnije dobijala na poklon. Neke od njih delo su Uroša Predića, Pjera Križanića, Brane Cvetkovića, Bogosava Vojnovića Pelikana . . .

  1. „Sumnjivo lice“ preživelo albansku golgotu

Birajući rukopise koje će poneti preko Albanije, Nušić je spakovao i „Sumnjivo lice“. U Prištini, odakle se išlo pešice do Prizrena, morao je da smanji prtljag. Odlučio je da neke rukopise ostavi u kući Arnautina kod koga je boravio u Prištini. „Sumnjivo lice“ bilo je među njima. „Idi bedo“, zapisao je. „Nisam bio kadar preneti te preko Albanije!“ U strahu od vlasti 35 godina niko nije hteo da ovaj komad postavi na scenu. Krajem 1918. nakon proboja Solunskog fronta, Nušić se vratio u Skoplje i saznao da su Bugari pretresali srpske kuće, zapalili njegove rukopise, ali da su oni iz Prištine spaseni.

Branislav Nušić - 1915 Tragedija jednog naroda

  1. Nikad nije prežalio sina

Nušićev sin jedinac Strahinja Ban borio se u Skopskom đačkom bataljonu, poznatijem kao 1300 kaplara. Poginuo je 1915, a u pismima ocu i verenici nagoveštavao je svoj tragičan kraj. „Dragi Ago, ne tuguj za mnom. Ja sam pao na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih ideala, koje smo tako složno propovedali 1908. godine“ Savremenici su zabeležili da Nušić nikada nije prežalio sina. Dugo nakon njegove smrti nije pisao komedije, a svoj bol iskazao je u proznom delu „Devetso petnaesta – tragedija jednog naroda.“

  1. Režirao je kraljevu svadbu

Branslav Nušić je 1922. godine režirao venčanje kralja Aleksandra Karađorđevića i rumunske princeze Marije. On je zapravo bio predsednik državnog Priređivačkog odbora, dakle, bio je neposredni rukovodilac svih kulturno – sportskih i zabavnih manifestacija vezanih za venčanje.

  1. Na konju u vladu

Prilikom demonstracija zbog okupacije Bosne i Hercegovine, duhoviti Nušić pokušao je da na konju uđe u Ministarstvo inostranih dela. Uplašeni portir Jova preklinjao ga je da to ne čini, a Nušić mu je u svom stilu odgovorio „ More pusti, Jovo, nije ovo prvi ni poslednji konju koji ulazi u ministarstvo“.

  1. Enigmata

Iako se Nušić smatra svestranim čovekom, najmanje je poznato da je bio i enigmata. Sarađivao je sa listom za srpsku mladež „Golub“ koji je izlazio u Somboru od 1879. do početka Velikog rata, osim što je objavljivao zagonetke u „Golubu“, Nušić je kao enigmata sarađivao i sa beogradskim listom „Srpče“. Dve njegove zagonteke objavljene u Srpčetu (1882. godine) su: „Za koju reku vele da nije cela?“ ( Za italijansku reku Po.) i „Koji su junaci i po imenu i po junaštvu jednaki?“ ( Miloš Obilić i Miloš Obrenović).

  1. Nestašan đak

O Nušiću se prepričavala i ova anegdota. Naime kao đak Nušić bio je dosta nemiran na časovima, ali otresit i veoma bistar. Na času srpskog jezika obrađivane su poslovice, Nušić se previše okretao i nije pazio šta nastavnik govori i ovaj ga za kaznu prozva da kaže neki primer poslovice.
„Koliko budala pita ni sto pametnih ne mogu da mu odgovore“ hitro će Nušić.
Nastavnik se nađe u čudu i zamisli da li Nušić ovom poslovicom cilja na njega pa reče: „Da čujem još jedan primer Nušiću“.
„Pametnom je dovoljna i reč“, mirno će Nušić.
Razljućeni nastavnik ode po upravitelja škole i još s vrata će „Da te čujem sada Nušiću“.
„Nesreća nikad ne dolazi sama“, hitro reče Nušić.

  1. Fotograf

Veliki doprinos je dao i srpskoj fotografiji. Pored toga što je ucestvovao u Prvoj izložbi fotoamatera u Beogradu, Branislav Nušic je objavljivao i radove na temu fotografije u Srbiji i nekim od tada novih tehnika u izradi fotografija. Tri svoje putopisne knjige ilustrovao je fotografijama koje je sam načinio. Jednu pripovetku o fotografijama posvetio je svom kumu, dvorskom fotografu Milanu Jovanoviću. Danas se Nušićeva fotografska dela mogu videti u Muzeju grada Beograda.

Književnost, Veliki pisci

Život i rad Dostojevskog

Fjodor Mihajlovič Dostojevski je bio jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti i jedan od najvećih pisaca svih vremena. Njegovo zadiranje u najmračnije delove ljudskog srca, zajedno sa nenadmašnim trenucima prosvetljenja, imaju ogroman uticaj na književnost 20. veka.

dostoevsky_75

Pored pisanja bavio se i novinarstvom i filozofijom. Njegova dela istražuju ljudsku psihu tokom veoma teškoh političkog i sociološkog perioda u Rusiji. Prema mnogima bio je svetski pisac u rangu Šekspira i Servantesa.

Bio je pisac realizma, ali predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu. Zbog književne tehnike njegovi romani predstavljaju realizam, dok dramatični dijalozi i filozofske rasprave čine od njega preteču modernizma. Modernizam, egzistencijalizam, i različite škole psihologije i teologije se zasnivaju na njegovim idejama.

Dostojevski je rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi kao drugi od sedmoro dece Mihaila i Marije Dostojevski, koji su bili potomci beloruskih emigranata. Ubrzo pošto je majka umrla od tuberkuloze 1837. godine, on i brat Mihail su poslati u Vojnu akademiju u Sankt Petersburgu. Godine 1839. umro mu je i otac, penzionisani vojni hirurg i nasilni alkoholičar. Pretpostavlja se da su ga ubili njegovi kmetovi koji su bili ogorčeni njegovim nasilnim ponašanjem u pijanom stanju. Zbog toga se često u Fjodorovim romanima provlači motiv smrti, ubistva i kazne.

Nasuprot njegovom ocu, majka mu je bila veoma blage naravi i velikodušna, i zbog toga često imamo likove u njegovim delima sa potpuno suprotnim karakterima. Još u ranom detinjstvu je bio upoznat sa bajkama, pričama i legendama. Njegova majka je koristila Bibliju kako bi ga naučila da čita i piše. Neka iskustva iz detinjstva su se našla u njegovim delima. Kada je jedan pijani čovek silovao devojčicu od devet godina, poslali su ga po njegovog oca da je zbrine. Taj događaj ga je proganjao i ta uznemiravajuća želja odraslog čoveka za devojčicom je završila u delima „Zli dusi“, „Braća Karamazov” i ostalima.

Iako veoma malog rasta (oko 1,60 metara), Dostojevski je bio veoma tvrdoglav, svojeglav i drzak. Nije mu išlo dobro u Vojnoj akademiji zbog nedostatka interesovanja za matematiku i nauku. Umesto toga se posvetio književnosti. Veoma je cenio Onore de Balzaka i 1843. godine je čak preveo jedno njegovo dela na ruski jezik.

Dostojevski je počeo da piše u svojim dvadesetim godinama i 1846. godine se pojavio njegov prvi roman „Bedni ljudi“, koji je dobio odlične kritike, a jedan kritičar (Visarion Belinski) je dao čuvenu karakterizaciju: „Rođen je novi Gogolj”. Po objavljivanju svog prvog romana, Dostojevski je uhapšen i zatvoren 23. aprila 1849. godine pod optužbom da je učestvovao u revolucionarnim aktivnostima protiv Cara Nikolaja I. On je 16. novembra iste godine osuđen na smrt streljanjem zbog delanja protiv vlasti u sklopu intelektualnog kruga, tzv. Kruga Petraševskog. Posle lažnog streljanja, Dostojevski je pomilovan i upućen na prisilni rad u Sibiru.

Četvorogodišnja robija u Sibiru prekinula je stvaranje Fjodora Dostojevskog, ali mi je zato bila izvor inspiracije. O tome on piše: „Koliko li sam izneo s robije narodnih tipova, karaktera! Saživeo sam se s njima i zato, čini mi se, da ih dobro poznajem. Koliko li istorija skitnica i razbojnika i uopšte sveg crnog, tužnog života. Biće dovoljno za cele tomove.

Posle povratka sa robije Dostojevski piše i objavljuje knjigu za knjigom. U njegova najznačajnija dela spadaju: „Zapisi iz mrtvog doma“, „Poniženi i uvređeni“,“Zapisi iz podzemlja“-najsloženije delo Dostojevskog, „Zločin i kazna“, „Idiot“, „Mladić“, „Braća Karamazovi“- vrhunac i sinteza romansijerske umetnosti Dostojevskog.

Dostojevski slika socijalnu nepravdu i čoveka kao njenu žrtvu. Dobro poznavanje ljudske prirode omogućilo mu je da zasnuje moderan psihološki roman i da u tom žanru da najbolja ostvarenja u svetskoj književnosti. Uvodi u roman unutrašnji monolog kao dominantno umetničko sredstvo za samoispoljavanje junaka i otkrivanje složenosti njihovog duševnog sveta.

Za razliku od drugih ruskih pisaca, Dostojevski nije pripadao bogatoj porodici veleposednika. Često je naglašavao tu razliku u društvenom statusu i koliko je to drugačije uticalo na njegov rad. Kako nije imao novca, trudio se da ga zaradi pisanjem. Imao je rokove koji su ga požurivali i često je delo trpelo zbog toga. Za razliku od njega, Tolstoj i Turgenjev su poticali iz bogate porodice i nisu morali brinuti o novcu.

Period nakon progona u Sibir se smatra prekretnicom u njegovom životu. Napustio je ranije političke stavove i vratio se tradicionalnim ruskim vrednostima. Postao je ubeđeni hrišćanin i veliki protivnik filozofije nihilizma. U to vreme je upoznao i Mariju Isajevu, udovicu prijatelja iz Sibira, kojom se potom oženio 7. februara 1857. godine. Njihov zajednički život je bio veoma težak. Tokom boravka u Sibiru pojavili su mu se epileptični napadi koji su se pogoršavali i Marija to nije mogla da podnese.

Godine 1864. umire mu supruga, a potom i brat. Bio je u veoma lošoj finansijskoj situaciji, a morao je i da izdržava i udovicu i decu svog brata. U to vreme bio je potpuno u depresiji, kockajući se, često gubeći i zadužujući se. Tako je njegovo delo „Zločin i kazna“ napisano u rekordnom roku i brzo objavljeno da bi uspeo da isplati kockarske dugove. Roman mu je doneo slavu ali ga nije spasao bede.

Poslednje godine života

Često je putovao po zapadnoj Evropi. Tamo je prvo pokušao da obnovi ljubavnu vezu sa Apolinarijom Suslovom, mladom studentkinjom, ali je ona odbila da se uda za njega. Ubrzo je upoznao Anu Grigorjevnu, dvadesetogodišnju devojku koja je radila kao stenografkinja i oženio se 1867. godine. Ana mu je rodila četvoro dece od kojih je prvo umrlo ubrzo nakon porođaja.

Za vreme srpsko-turskog rata više puta je pisao o Srbiji i Crnoj Gori. Pred kraj života živeo je u gradu Staraja Rusa nedaleko od Sankt Petersburga. Preminuo je 9. februara 1881. godine u Sankt Petersburgu od posledica krvarenja uzrokovanog epileptičnim napadom.

Citati i izreke – Fjodor Dostojevski

Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi davao, već prodavao.

Svi ideali ovog sveta ne vrede suze jednog deteta.

Što je vlast veća, to je strašnija njena upotreba.

Duša se leči vremenom provedenim sa decom.

Laganje je jedina čovečija privilegija koju nemaju drugi organizmi.

Učiniti prvi korak, izreći novu reč, ono je čega se ljudi najviše plaše.

Voleti nekoga znači videti ga onako kakvim ga je Bog zamislio.

Oni koji znaju da govore, govore retko.

Ništa na svetu nije teže od iskrenosti i nema ništa lakše od laskanja.

Nekoga je bolje imati među neprijateljima nego među prijateljima.

Ako si se uputio prema cilju i putem počeo zastajkivati da kamenjem gađaš svakog psa koji laje na tebe, nikada nećeš stići na cilj.

Ako želiš biti poštovan, prvo moraš poštovati sam sebe, samo tako možeš učiniti da te drugi poštuju.

Niko se nije vratio da živi u prošlosti. Zato ne misli na prošlost, gledaj samo u budućnost.

Čovek je sklon nabrajanju svojih nevolja, ali nikada ne nabraja svoje radosti. Kada bi ih nabrojao onako kako to one zaslužuju uvideo bi da svako ima dovoljno sreće u životu.

Kad bi na zemlji bilo sve razumno, ne bi se ništa događalo.

Besmrtan sam. Moja besmrtnost je nužna jednom činjenicom da Bog neće hteti da zauvek ugasi plamen ljubavi koji se zapalio za njega u mom srcu.

Zaljubiti se ne znači voleti. Čovek se može zaljubiti i mrzeći.

Tajna čovečijeg života nije u tome da samo živi, već u tome zašto živi.

Ima susreta, čak sa potpuno nepoznatim osobama, za koje se počinjemo interesovati već od prvog pogleda, nekako odjednom, neočekivano, pre nego što ijednu reč progovorimo.

Zavedi mi um i imaš moje telo, pronađi mi dušu i imaš me zauvek.

Ako si uspešan u nečemu ili će te kopirati ili će ti zavideti ili će te mrzeti.

Testovi

Različiti testovi iz srpskog jezika

 

81984082

 

Istorija srpskog jezika

Istorija srpskog jezika

Jezik

Osnovni pojmovi o jeziku

Kada govorimo o jezicima mislimo na žive jezike, odnosno na jezike koji se aktivno upotrebljavaju širom sveta. Pod živim jezikom podrazumeva se jezik kojim neki narod govori, makar i jedan čovek govorio jednim jezikom to je i dalje živi jezik, odnosno jezik koji se upotrebljava u komunikaciji. Onog trenutka kad više nema ko da govori određenim jezikom, taj jezik izumire i prestaje da se koristi u aktivnoj komunikaciji između ljudi. Izračunato je da u svetu postoji između 5000 i 6000 živih, odnosno aktivnih jezika.

Jezici mogu biti prirodni i veštački. Pod veštačkim jezicima podrazumevaju se jezici koje je stvorio čovek i to su najčešće kompjuterski jezici kao što je C, PHP, JAVA, ili ESPERANTO, veštački jezik koji su stvorili ljudi sa idejom da to bude univerzalni jezik kojim će se sporazumevati svi narodi sveta. Pod prirodnim jezicima podrazumevaju se svi oni jezici kojima se ljudi sporazumevaju u svakodnevnom govoru. Svaka zemlja, odnosno svaka nacija ima svoj maternji jezik, ali isto tako svaki čovek pored svog maternjeg jezika može znati još neki jezik koji je naučio u školi ili tokom studija i usavršavanja. Prirodni jezici su engleski, nemački, španski, francuski, ruski, italijanski, arapski i mnogi drugi. Jezici sa najvećim brojem govornika su kineski, engleski, španski, hindi, ruski, arapski.

U svetu postoji 29 jezičkih porodica, kao što su uralska, kavkaska, australijska, indoevropska. Svaka jezička porodica geografski zauzima jedno područje i u sebi sadrži srodne jezike. Tako srpski jezik pripada indoevropskoj grupi jezika pored italskog, albanskog, germanskog, keltskog i drugih.

Jezik predstavlja najsavršenije sredstvo komunikacije i sporazumevanja među ljudima, a koji ima svoje tri osnovne funkcije.

1) kognitivna i ekspresivna (saznajna i izražajna; preko jezika učimo i saznajemo o svetu; i izražavamo svoje misli i osećanja)
2) akumulativna (jezik čuva sve ono što predstavlja kulturno nasleđe, istoriju jednog naroda)
3) komunikativna (jezikom komuniciramo sa drugim ljudima)

Razvoj jezika od IX do XIX veka

Godina 863. predstavlja početak slovenske pismenosti i slovenske misije braće Ćirila i Metodija. Na zahtev moravskog kneza Rastislava da mu pošalje učene ljude koji će među Slovenima širiti hrišćanstvo i pismenost,  vizantijski car Mihailo za misiju određuje Konstantina Filozofa (Ćirila) i njegovog brata Metodija. Pre polaska u misiju, Ćirilo i Metodije su preveli neophodne biblijske knjige sa grčkog na slovenski jezik i zapisali ih pismom glagoljicom.

STAROSLOVENSKI JEZIK predstavlja prvi književni jezik svih Slovena čiji su tvorci bili Ćirilo i Metodije. Staroslovenski jezik nastao je na osnovu govora makedonskih Slovena iz okoline Soluna, ali nikada nije bio govorni jezik.

GLAGOLJICA je prvo slovensko pismo koje je nastalo po ugledu na grčko pismo. Postojala je obla i uglasta glagoljica, a nastala je od reči glagolati što znači govoriti. U srpskim krajevima glagoljicu je ubrzo zamenila ćirilica, a u zapadnim krajevima latinica.

ĆIRILICA je drugo slovensko pismo nastalo krajem IX i početkom X veka po ugledu na grčko pismo. Njen tvorac nije poznat, ali se pretpostavlja da je to bio jedan od učenika Ćirila i Metodija- Kliment Ohridski i da je nastala u Makedoniji.
U X veku u Makedoniji Crnorizac Hrabar piše dragoceno naučno delo pod nazivom Slovo o pismenima u kome se raspravlja o vrednosti slovenskog jezika i pisma. Do tada se verovalo da postoje samo tri sveta jezika: latinski, grčki i hebrejski, a Hrabar je uspeo da odbrani vrednost i značaj slovenskog jezika i da obelodani vredne podatke o slovenskoj misiji solunske braće Ćirila i Metodija. 

Značaj XII veka za razvoj jezika bio je u pojavama redakcija ili recenzija slovenskog jezika, koje su zapravo značile unošenje elemenata narodnog jezika (fonetskih, morfoloških, leksičkih) u staroslovenski jezik. Te redakcije su naročito bile prisutne u delima svetovnog karaktera, kao što su pisma, povelje, zakoni. Takvom jednom redakcijom nastaje i SRPSKOSLOVENSKI JEZIK, odnosno srpska redakcija staroslovenskog jezika ili crkvenoslovenski jezik.
Godina 1180. značajna je zbog nastanka najvažnijeg spomenika srpske kulture pisan srpskoslovenskim jezikom i ćiriličnim pismom, a to delo se naziva Miroslavljevo jevanđelje.

U XIV veku nastao je Zakonik cara Dušana, pisan srpskoslovenskim jezikom, koji je značajan jer u njemu dominiraju elementi srpskog narodnog jezika. 

Godine 1690. dešava se Velika seoba Srba i tada je jedan deo srpskog naroda i sveštanstva zbog ratovanja na strani Austrije, a protiv Turaka, izbegao na sever, preko Save i Dunava, u tadašnju Južnu Ugarsku. 
U XVIII veku, tačnije 1726. i 1733. na molbu srpskog patrijarha, među Srbe u Ugarskoj stižu ruski učitelji Maksim Suvorov i Emanuel Kozačinski i otvaraju Slavjansku i Latinsku školu. Suvorov i Kozačinski sa sobom nose udžbenike i knjige na RUSKOSLOVENSKOM JEZIKU koji Srbi prihvataju i uče, a kasnije ga mešaju sa srpskim narodnim jezikom.

Mešanjem ruskoslovenskog sa elementima srpskog narodnog jezika nastaje SLAVENOSRPSKI JEZIK.
Prvi pisac koji piše slavenosrpskim jezikom jeste Zaharija Orfelin i to će posebno naglasiti u svom delu iz 1768. godine pod nazivom Slavjanoserpski magazin. Pored slavenosrpskog, Orfelin istovremeno piše i na narodnom jeziku i uviđa potrebu da narodni jezik bude književni. Značaj narodnog jezika uvideli su i Gavril Stefanović Venclović (piše na oba jezika) i Jovan Rajić koji je na narodnom jeziku napisao značajan ep pod nazivom Boj Zmaja s orlovi.

Slovenski jezici

Stari Sloveni su prvo govorili praslovenskim jezikom. Prapostojbina Slovena prostirala se između reka Visle, Odre i Labe.

Slovenski jezici se dele u tri velike grupe.

1) Zapadnoslovenski jezici;

2) Južnoslovenski jezici;

3) Istočnoslovenski jezici.

Zapadnoslovenski jezici

1. poljski (sa slovinjskim i kašupskim)

2. češki

3. slovački

4. lužičkosrpski (deli se na gornjolužičkosrpske i donjolužičkosrpske)

5. polapski (izumrli jezik iz okoline Labe)

Južnoslovenski jezici

1. slovenački

2. hrvatski

3. srpski

4. makedonski

5. bugarski

6. staroslovenski

* slovenački, hrvatski i srpski su zapadni južnoslovenski jezici,
a makedonski, bugarski i staroslovenski su istočni južnoslovenski jezici.

Istočnoslovenski jezici

1. ruski

2. beloruski

3. ukrajinski

Mala matura

Mala matura

Zaršni ispit – Testovi                          ucenik-u-klupi                    

Upis u srednje škole zna da bude stresan, neprijatan uz prisutan strah od toga da li će te upisati školu koju prvu navedete na listi želja. Ovde možete naći testove i proveriti svoje znanje.

Пробни тест из српског језика 2012. године

Пробни тест из српског језика 2011. године

Завршни испит из српског језика 2011. године

Завршни испит из српског језика 2012. године     

   ucenik

Književnost, Veliki pisci

Najbolje knjige svih vremena

Savremeni autori odabrali su najbolja dela svih vremena, a među piscima čiji su se naslovi našli u samom vrhu su Vladimir Nabokov, Virdžinija Vulf, Gabriel Garsija Markez, Lav Tolstoj, Mark Tven, Fjodor Dostojevski…

Pisac Dejvid Or objasnio je kriterijume kojima su se vodili: „Ako radite zajedničku listu najboljih književnih naslova, želite napraviti dvije stvari: prvo, iz pristojnosti, izbegnite sve koji rade na romanu, a drugo, definišite šta za vas znači reč najbolji.“

Dakle, kako kaže, najbolje znači – knjige koje su piscu lično bile najbolje, literatura koju je većina tokom istorije proglašavala najboljom i najbolje uključuje transcendentalne koncepte poput boga ili uzvišenosti.

Tako su za književne bravure 19. veka odabrane „Ana Karenjina“ i „Rat i mir“ Lava Tolstoja, „Madam Bovari“ Gistava Flobera, „Pustolovine Haklberija Fina“ Marka Tvena, „Priče“ Antona Čehova, „Middlemarch“ Džordža Eliota, „Mobi Dik“ Hermana Melvila, „Velika očekivanja“ Čarlsa Dikensa, „Zločin i kazna“ Fjodora Dostojevskog i „Emma“ Džejn Ostin.

U veku iza nas poseban trag ostavili su „Lolita“ i „Bleda vatra“ Vladimira Nabokova, „Veliki Gatsbi“ Frensisa Skota Ficdžeralda, „U potrazi za izgubljenim vremenom“ Marsela Prusta, „Uliks“ i „Dablinci“ Džejmsa Džojsa, „Sto godina samoće“ Gabriela Garsije Markeza, „Krik i bes“ Vilijama Foknera, „Svjetionik“ Virdžinije Vulf i „Opus djela“ Flanero O’Konor.

Današnji književnici odabrali su i top 10 autora svih vremena. Na prvom mestu je Vilijam Šekspir, a prate ga Vilijam Fokner i Henri Džejms. Na četvrtom mjestu je Džejn Ostin, zatim Čarls Dikens, Fjodor Dostojevski, Ernest Hemingvej, Franc Kafka, Džejms Džojs, Tomas Man, Vladimir Nabokov, Mark Tven i Virdžinija Vulf.

Književnost, Srpski pisci, Uncategorized, Veliki pisci

Anegdote o srpskim piscima

tin ujevic        desanka_maksimovic_prvi_dobitnik_zlatnog_krsta_kneza_lazara   _sp-knjizevnik-branko-copic

Po povratku iz kafana, Danilo Jokanović je svojoj ženi prepričavao dogodovštine o srpskim piscima, a ona je sve to beležila. Tako su od zaborava sačuvane ove anegdote.
Bio Ljuba Nenadović u Beogradu. Sretne ga poštovalac i pita:

„Koliko ćeš još sedeti u Beogradu”?
Nenadović izvadi novčanik, prebroja novac i reče:

„Samo još za sedam dinara”.
Doneo mladi pesnik svoje stihove Lazi Kostiću i moli ga za mišljenje. Kada je Kostić pesme pročitao, mladom kolegi je napisao:

„Svaka strofa – katastrofa”.
Tin Ujević, za opkladu, vezanih očiju, proba razna vina i pogađa:

„Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. Sićevačko, lanjsko, troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka. Smederevsko, ovogodišnje, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu…”
A onda mu u čaši donesu vodu. Pesnik proba i kaže:

„Ovo nikada nisam pio”.
Jovan Dučić je, kao diplomata, često dolazio u Beograd i odsedao u hotelu. Jednom ga prijatelj upita

„Duka, što stalno odsedaš po hotelima, kad možeš u Beogradu sebi da kupiš kuću”?
A pesnik odgovori:

„Šta će mi kuća, u Beogradu ću dobiti ulicu”.
Dok je trajao književni karavan po Hercegovini, Gustav Krklec sazna da je Desanka Maksimović opet slomila nogu i da se nalazi u Igalu na lečenju. Predloži književnoj bratiji da Desanki pošalju telegram:

„Draga Desanka, moraš, konačno, shvatiti, da nisi stonoga.”
Prolazio Mihailo Lalić pored jedne beogradske biblioteke. Upravnik ga prepozna i pozove ga da svrati, a pisac odgovori:

„Hvala, ne mogu. Bolje da ne vidim koliko knjiga nisam pročitao”.
Putovao Branko Ćopić nekud avionom. Vreme loše, letelica se trese. Da bi odagnao strah, pesnik speva pesmicu:

„Bože, iže jesi na nebesi
ako mi se što god desi
ti udesi da ja padnem
u naručje stjuardesi”.
Ratko Adamović daje rukopis svog novog romana „Stari hrast” Miodragu Bulatoviću da pročita i kaže mu svoje mišljenje, a Bule se brani rečima:

„Izvini, Ratko, ali ne mogu. Znaš, i ja sada nešto pišem, pa se bojim da ne utičeš na mene”.
Početkom devedesetih, prošlog veka, kada je u Beogradu bilo aktuelno menjanje imena ulica, ulazi pesnik Pera Pajić u Srpsku književnu zadrugu i kaže:

„Ostadosmo mi bez ulice u Beogradu”.
Milorad Đurić ga teši rečima:

„Šta tebe briga, tebe čeka ulica u Valjevu”, a Dragan Lakićević doda:
„Pa posle možeš da daš oglas u novinama: menjam veliku ulicu u Valjevu – za manju u Beogradu”.
I još jedna o Tinu Ujeviću. I kada je imao iznajmljen stan, Tin bi radije, posle probdevene noći, odspavao malo na klupi u parku. Jednom prilikom, budeći ga, žandarm primeti još nekog ispod klupe:

„Pobogu, gospodine Tine, ko je to sa vama”, a pesnik kaže:

„Tiše, probudićeš mi podstanara – Raku Drainca”.
Sreli se kritičar Milorad R. Blečić i pesnik Miroslav Maksimović, pa kritičar veli pesniku:

„Lako je tebi bilo da uspeš u književnosti: ime si pozajmio od Krleže, a prezime od Desanke”.
Kada je Crna Gora najavila odvajanje od Srbije, pita novinar Matiju Bećkovića:

„Šta će Crnogorci bez Beograda, ako se Crna Gora otcepi”, a pesnik, kao iz topa odgovori:
„A zar vi mislite da će Beograd pripasti Srbiji”?
Na primedbu novinara da delo Danila Kiša nije veliko, pisac je kazao:

„Nisam pisao sabrana, već odabrana dela”.
Knjigu anegdota o srpskim piscima priredio Danilo Jokanović

Ovo su samo neke od anegdota, u knjizi „Anegdote o srpskim piscima”, u izdanju izdavačke kuće „Gramatik” iz Beograda. Knjigu je priredio Danilo Jokanović.

Svojevremeno, grupa autora, pripremila je za štampu knjigu anegdota o srpskim piscima. Izdavačka kuća, koja je knjigu trebalo da objavi, ugašena je, a rukopis je izgubljen. Knjiga, koja se pojavljuje pred čitaocima, nastala je zahvaljujući supruzi Danila Jokanovića. Po povratku iz kafana, on je svojoj ženi prepričavao dogodovštine o srpskim piscima, a ona je sve to beležila. Tako su od zaborava sačuvane ove anegdote.

Književna olimpijada, Književnost, Književnost za osnovnu školu

Književna olimpijada

Резултат слика за teorija knjizevnosti                 Резултат слика за teorija knjizevnosti

VODIČ KROZ OSNOVNE METRIČKE POJMOVE

METRIKA je, najjednostavnije rečeno, naučna oblast koja se bavi stihom.

STIH; VRSTE STIHA

STIH je jedan red u pesmi.

U narodnoj epskoj poeziji javljaju se:

1. epski deseterac – stih od 10 slogova; stalna cezura posle 4. sloga i dr.

Mili bože, čuda velikoga!
Kad se sleže na Kosovu vojska,
U toj vojsci devet Jugovića,
I deseti star Jug Bogdane.

2.stihovi od 15 slogova (cezura posle 7.sloga) i 16 slogova (cezura posle 8. sloga) u bugaršticama (epskim pesmama dugog stiha).

‘’Dva mi sta siromaha dugo vrime drugovala,
Lipo ti sta drugovala i lipo se dragovala’’ (Marko Kraljević i brat mu Andrijaš)

U narodnoj lirskoj poeziji najčešće se javljaju:

1. lirski deseterac – stih od 10 slogova; stalna cezura posle 5. sloga i dr.

2. simetrični i nesimetrični šesterac

3. trohejski osmerac (simetrični) i nesimetrični osmerac

4. dvanaesterac

U umetničkoj poeziji postoji mnogo veća raznovrsnost stiha. Naši romantičarski pesnici (Zmaj, Jakšić…) upotrebljavali su epski deseterac, lirski deseterac i osmerac iz narodne poezije. Od B.Radičevića javljaju se i neparni stihovi (sedmerac, deveterac, jedanaesterac). Od Dučića i Rakića veoma je čest i dvanaesterac, a između dva rata, a naročito posle njega, sve više se javlja i slobodan stih.

Slobodan stih – stih nejednake dužine u kome nema prave rime ili se ona pojavljuje samo povremeno.

Ja videh Troju, i videh sve.
More, i obale gde lotos zre,
i vratih se, bled i sam.
(M.Crnjanski, Prolog)

STROFA; VRSTE STROFA

Strofa predstavlja metričku celinu od više stihova.

Stihovi su u strofi objedinjeni istom ritmičkom organizacijom i najčešće čine jednu misaonu celinu, ali to ne mora uvek biti (pogledaj pojam OPKORAČENjE).

S obzirom na broj stihova, razlikuju se sledeće vrste strofa:

monostih – strofa od jednog stiha,
distih – strofa od dva stiha,
tercet – strofa od tri stiha,
katren – strofa od četiri stiha,
kvinta – strofa od pet stihova,
sekstina – strofa od šest stihova,
septima – strofa od sedam stihova,
oktava – strofa od osam stihova,
nona – strofa od devet stihova,
decima – strofa od deset stihova.
SONET; SONETNI VENAC

Sonet – pesma od četrnaest stihova, sastavljena od dva katrena i dva terceta.

Kada se 14 soneta međusobno povežu, tako da se poslednji stih prethodnog soneta javlja kao prvi stih narednog soneta, i od tih ponovljenih 14 stihova dobije se petnaesti – majstorski sonet, nastaje sonetni venac.

Sonetni venac je nastao u 13. veku u Italiji, a njegov tvorac je pesnik Frančesko Petrarka. Njegova zbirka soneta zove se Kanconijer.

Italijanski ili Petrarkin sonet sastoji se od 14 jedanaesteraca. Ima karakterističan raspored rime – u katrenima je obgrljena (abba), a u tercetima najčešće ukrštena rima (cdc). U tercetima se uglavnom javlja poenta.

Šekspirov ili elizabetanski sonet nastao je u Engleskoj. Sastavljen je od 3 katrena i 1 distiha. U katrenima je ukrštena rima, a u distihu parna rima.

OPKORAČENjE

Ako se jedna misaona celina ne završava u jednom stihu ili strofi nego se prenosi u naredni stih ili strofu, nastaje opkoračenje:

Ja sam u mlinu, sred buke
žrvnja, čuo sve tvoje želje. (Oskar Davičo, Srbija).

REFREN

Refren je ponavljanje reči, dela stiha, celog stiha ili ponavljanje više stihova na kraju svake strofe (dvopev) ili stiha (pripev).

Refren se može ponavljati u potpuno istom obliku, ali može biti i delimično izmenjen (Oskar Davičo, Srbija).

RIMA; VRSTE RIMA

Rima (slik; srok) je glasovno podudaranje reči koje se javlja najčešće na kraju dva ili više stihova.

Rima može biti:

parna – rimuju se 2 uzastopna stiha (aa)
ukrštena – rimuju se 1. i 3.stih, i 2. i 4.stih(abab)
obgrljena – rimuju se 1. i 4.stih, i 2. i 3.stih (abba)
Ako se gledaju i drugi kriterijumi, rima može da bude i:

pravilna – glasovno se podudaraju svi glasovi
čista – ako se i akcenat poklapa (tama-sama)
bogata – ako podudaranje počinje i pre naglašenog vokala (cvili-svili)
muška – podudaranje u jednom slogu (lug-drug)
ženska – podudaranje u dva sloga (ruka-luka)
daktilska – podudaranje u 3 sloga (prelije-vrelije)
leoninska – ostvaruje se u sredini i na kraju jednog stiha (B.Radičević, Kad mlidijah umreti – Dođe doba da idem u groba)
RITAM I RIMOTVORNI ELEMENTI

RITAM – pravilno izmenjivanje dugih i kratkih, naglašenih i nenaglašenih slogova, dugih i kradih stihova i strofa. Na ritam deluje rima i naglašavanje pojedinih reči u stihu ili rečenici.

RIMOTVORNI ELEMENTI – elementi koji pospešuju ritam pesme.

U rimotvorne elemente spadaju:
1. ALITERACIJA – ponavljanje istih suglasnika u uzastopnim rečima radi postizanja zvučnog doživljaja

2. ASONANCA – ponavljanje istih samoglasnika u uzastopnim rečima radi postizanja zvučnog doživljaja
3. ELIPSA – stilski postupak izostavljanja pojedinih reči iz rečenice bez kojih se iz konteksta rečenice može razumeti njeno značenje.
4. GRADACIJA – ređanje reči, slika ili misli po jačini uz postupno pojačanje ili slabljenje u odnosu na početnu.
5. INVERZIJA – to je red reči u stihu ili rečenici koji je suprotan od uobičajenog. Njome se ističe određena reč i naglašava ritam.
6. OPKORAČENjE – stilski postupak prenošenja reči iz jednoga stiha u drugi.
7. PONAVLjANjE REČI – koristi se radi isticanja osnovne misli, raspoloženja ili doživljaja radi postizanja ritmičnosti.
8. SIMBOL – stilski postupak zamenjivanja nekog pojma jednom rečju koja ima preneseno značenje.

Književnost, Književnost za osnovnu školu, Testovi

Testovi sa takmičenja

Овде се налазе тестови-задаци са такмичења. Сви су урађени у PDF формату. Уколико немаш тај програм, инсталирај га Инсталација (Adobe Reader).

 Календар такмичењa и смотри
 
Упутство о организацији свих такмичења и смотри

 

СРПСКИ ЈЕЗИК

  Комплет – школска такмичења, разне године

2007. година, Општинско:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2007. година, Окружно:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2008. година, Општинско:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2008. година, Окружно:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2009. година, Општинско:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2009. година, Окружно:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2010. година, Општинско:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2010. година, Окружно:   5.р.   6.р. —  7.р. —  8.р.

2011. година, Општинско:  Комплет 5., 6., 7. и 8. р.

2011. година, Окружно (ворд):  5.р. —  6.р. —  7.р.  —  8.р.

2011. година, Републичко:  7.р.  —  8.р.

2012. година, Општинско:  5.р.  —  6.р.7.р.8.р.

2012. година, Окружно:   5.р.6.р.  7.р. 8.р.

2012. година, Републичко:  7.р. 8.р.

2013. година, Општинско-тест:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2013. година, Општинско-решење:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2014. година, Општинско, тестови и решења:  Комплет од 5. до 8. р.

2014. година, Окружно, тестови и решења: Комплет од 5. до 8. р.

2015. година, Општинско, тестови и решења:   5.р.6.р.7.р.8.р.

2015. година, Окружно: Комплет од 5. до 8. р.

2016. година, Окружно:  5.р —  6.р. —  7.р. —  8.р.

СРПСКИ ЈЕЗИК – КЊИЖЕВНА ОЛИМПИЈАДА

* 2014. година, Општинско-тест:   7.р.  —   8.р.

* 2014. година, Општинско-решења:   7.р.  —   8.р.

*  2014. година, Окружно-тест:   7.р.   —   8.р.

*  2014. година, Окружно-решења:   7.р.   —   8.р.

*  2015. година, Општинско:  7. и 8. р.

Jezičke nedoumice

Rečnik jezičkih nedoumica

Jezičke nedoumice

Jezik je bogatstvo naroda. Upravo je to jedno od najznačajnijih obeležja svake nacije. Stoga, sve dok jedan narod govori istim jezikom, znači da postoji. Bogatstvo srpskog jezika je neizmerno. Svako nenamerno, ili još gore, namerno narušavanje njegove lepote, nije ništa drugo no njegovo skrnavljenje.

Naš jezik ima svoj standard, koji nam razgraničava pravilno od nepravilnog. Šta sve utiče na pojave grešaka u našem jeziku je opširna tema, koju ćemo ovoga puta zaobići. Međutim, ukazaćemo na najčešće greške ili nedoumice koje se mogu čuti prilikom razgovora i videti kod pisanja.

Ne znam ili neznam?

Često nas buni koje reči treba pisati spojeno a koje odvojeno. Najčešću grešku prilikom pisanja zadaje rečca NE u odričnim oblicima glagola. Treba znati da u srpskom jeziku postoje samo četiri odrična glagola, koji predstavljaju izuzetke i pišu se spojeno. To su: NEMOJ, NISAM, NEĆU i NEMAM. Svi ostali lični glagolski oblici u odričnom obliku se odvajaju od rečce NE prilikom pisanja: NE ZNAM, NE DAM, NE MOGU, NE BIH, NE TREBA.

Najbolji ili naj bolji?

Kada nekome želite da čestitate rođendan obično mu poželite sve najbolje ili najlepše. Ukoliko mu poželite sve naj bolje, definitivno ćete pogrešiti u pravopisu. Rečca NAJ- se u superlativu nikad ne odvaja. Stoga, neće biti NAJ BOLJI već NAJBOLJI. NAJJAČI ne NAJ JAČI, NAJVIŠI a ne NAJ VIŠI.

Sa mnom ili samnom?

Kada bismo samnom pisali spojeno, logično bi bilo da spojeno pišemo i sledeće: satobom, sanjim, sanama. Međutim, ovo je velika greška. SA je predlog, a MNOM je instrumental lične zamenice JA. U pitanju su dve reči, zato nema potrebe da se spajaju prilikom pisanja. Pravilno je: Hoćeš li sa mnom na predavanja? a ne: Hoćeš li samnom na predavanja?.

Bismo ili bi smo?

Često se greši prilikom pisanja potencijala glagola BITI. Ako ga promenimo po licima glasio bi: ja BIH, ti BI, on BI/ mi BISMO, vi BISTE, oni BI.
Zato nikada ne zaboravite glas H u prvom licu, da ne bi bilo JA BI, i nikako ga ne dodajte drugim licima, jer je nepravilno reći TI BIH. Nemojte odvajati BI i SMO, u prvom licu množine, kao ni BI i STE u drugom licu množine, jer je u pitanju jedna reč. Na primer: Ja bih vam otpevao jednu veselu pesmu, kada biste mi dozvolili.

Jer ili je l’?

Jedno slovo menja sve. JER i JE L’ nisu isto. JER znači ZATO/ZATO ŠTO, a JE L’ je u stvari JE LI i služi za postavljanje pitanja u svojstvu DA LI. Ako kažete: Jer sve u redu? ili Nije došao je l’ mu nije dobro., pogrešićete. Jer se koristi kada želimo da navedemo neki uzrok, dok pomoću je l’ postavljamo pitanje. Biće: Je l’ sve u redu? i Nije došao jer mu nije dobro.

Treba ili trebam?

Glagol TREBATI je bezlični glagol, što znači da se ne menja po licima kada iza njega stoji još jedan glagol. U ovom slučaju koristimo tri oblika ovog glagola, ista za sva lica, zavisno od vremena u kom govorimo. Prošlost: TREBALO JE, sadašnjost: TREBA i budućnost: TREBALO BI. Zato je pravilno kada kažemo: Treba da znam ovo; Vi treba da znate ovo; Mi treba da znamo ovo. Nepravilno je trebaM, trebaJU, trebaTE.
Zato želim da naglasim: TREBA ovo da zapamtite, iako JE TREBALO da naučite u osnovnoj školi, ali se nadam da BI TREBALO sada da znate.

Međutim, kada se glagol TREBATI nađe ispred imenice onda je pravilno menjati ga po licima. Ja trebAM novac. Oni trebaJU znanja. Vi trebaTE malo odmora.

Nikada nije na odmet naučiti nešto novo. Pravilno izražavanje i pisanje je glavna odlika pismenosti. Ukoliko, nešto NE ZNATE, TREBALO BI da pitate, JER nije sramota PITATI već NE ZNATI.

ivan-klajn-recnik-jezickih-nedoumica     screen-shot-2012-09-24-at-19-05-18-300x229