Književnost, Srpski pisci, Uncategorized, Veliki pisci

Anegdote o srpskim piscima

tin ujevic        desanka_maksimovic_prvi_dobitnik_zlatnog_krsta_kneza_lazara   _sp-knjizevnik-branko-copic

Po povratku iz kafana, Danilo Jokanović je svojoj ženi prepričavao dogodovštine o srpskim piscima, a ona je sve to beležila. Tako su od zaborava sačuvane ove anegdote.
Bio Ljuba Nenadović u Beogradu. Sretne ga poštovalac i pita:

„Koliko ćeš još sedeti u Beogradu”?
Nenadović izvadi novčanik, prebroja novac i reče:

„Samo još za sedam dinara”.
Doneo mladi pesnik svoje stihove Lazi Kostiću i moli ga za mišljenje. Kada je Kostić pesme pročitao, mladom kolegi je napisao:

„Svaka strofa – katastrofa”.
Tin Ujević, za opkladu, vezanih očiju, proba razna vina i pogađa:

„Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. Sićevačko, lanjsko, troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka. Smederevsko, ovogodišnje, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu…”
A onda mu u čaši donesu vodu. Pesnik proba i kaže:

„Ovo nikada nisam pio”.
Jovan Dučić je, kao diplomata, često dolazio u Beograd i odsedao u hotelu. Jednom ga prijatelj upita

„Duka, što stalno odsedaš po hotelima, kad možeš u Beogradu sebi da kupiš kuću”?
A pesnik odgovori:

„Šta će mi kuća, u Beogradu ću dobiti ulicu”.
Dok je trajao književni karavan po Hercegovini, Gustav Krklec sazna da je Desanka Maksimović opet slomila nogu i da se nalazi u Igalu na lečenju. Predloži književnoj bratiji da Desanki pošalju telegram:

„Draga Desanka, moraš, konačno, shvatiti, da nisi stonoga.”
Prolazio Mihailo Lalić pored jedne beogradske biblioteke. Upravnik ga prepozna i pozove ga da svrati, a pisac odgovori:

„Hvala, ne mogu. Bolje da ne vidim koliko knjiga nisam pročitao”.
Putovao Branko Ćopić nekud avionom. Vreme loše, letelica se trese. Da bi odagnao strah, pesnik speva pesmicu:

„Bože, iže jesi na nebesi
ako mi se što god desi
ti udesi da ja padnem
u naručje stjuardesi”.
Ratko Adamović daje rukopis svog novog romana „Stari hrast” Miodragu Bulatoviću da pročita i kaže mu svoje mišljenje, a Bule se brani rečima:

„Izvini, Ratko, ali ne mogu. Znaš, i ja sada nešto pišem, pa se bojim da ne utičeš na mene”.
Početkom devedesetih, prošlog veka, kada je u Beogradu bilo aktuelno menjanje imena ulica, ulazi pesnik Pera Pajić u Srpsku književnu zadrugu i kaže:

„Ostadosmo mi bez ulice u Beogradu”.
Milorad Đurić ga teši rečima:

„Šta tebe briga, tebe čeka ulica u Valjevu”, a Dragan Lakićević doda:
„Pa posle možeš da daš oglas u novinama: menjam veliku ulicu u Valjevu – za manju u Beogradu”.
I još jedna o Tinu Ujeviću. I kada je imao iznajmljen stan, Tin bi radije, posle probdevene noći, odspavao malo na klupi u parku. Jednom prilikom, budeći ga, žandarm primeti još nekog ispod klupe:

„Pobogu, gospodine Tine, ko je to sa vama”, a pesnik kaže:

„Tiše, probudićeš mi podstanara – Raku Drainca”.
Sreli se kritičar Milorad R. Blečić i pesnik Miroslav Maksimović, pa kritičar veli pesniku:

„Lako je tebi bilo da uspeš u književnosti: ime si pozajmio od Krleže, a prezime od Desanke”.
Kada je Crna Gora najavila odvajanje od Srbije, pita novinar Matiju Bećkovića:

„Šta će Crnogorci bez Beograda, ako se Crna Gora otcepi”, a pesnik, kao iz topa odgovori:
„A zar vi mislite da će Beograd pripasti Srbiji”?
Na primedbu novinara da delo Danila Kiša nije veliko, pisac je kazao:

„Nisam pisao sabrana, već odabrana dela”.
Knjigu anegdota o srpskim piscima priredio Danilo Jokanović

Ovo su samo neke od anegdota, u knjizi „Anegdote o srpskim piscima”, u izdanju izdavačke kuće „Gramatik” iz Beograda. Knjigu je priredio Danilo Jokanović.

Svojevremeno, grupa autora, pripremila je za štampu knjigu anegdota o srpskim piscima. Izdavačka kuća, koja je knjigu trebalo da objavi, ugašena je, a rukopis je izgubljen. Knjiga, koja se pojavljuje pred čitaocima, nastala je zahvaljujući supruzi Danila Jokanovića. Po povratku iz kafana, on je svojoj ženi prepričavao dogodovštine o srpskim piscima, a ona je sve to beležila. Tako su od zaborava sačuvane ove anegdote.

Književna olimpijada, Književnost, Književnost za osnovnu školu

Književna olimpijada

Резултат слика за teorija knjizevnosti                 Резултат слика за teorija knjizevnosti

VODIČ KROZ OSNOVNE METRIČKE POJMOVE

METRIKA je, najjednostavnije rečeno, naučna oblast koja se bavi stihom.

STIH; VRSTE STIHA

STIH je jedan red u pesmi.

U narodnoj epskoj poeziji javljaju se:

1. epski deseterac – stih od 10 slogova; stalna cezura posle 4. sloga i dr.

Mili bože, čuda velikoga!
Kad se sleže na Kosovu vojska,
U toj vojsci devet Jugovića,
I deseti star Jug Bogdane.

2.stihovi od 15 slogova (cezura posle 7.sloga) i 16 slogova (cezura posle 8. sloga) u bugaršticama (epskim pesmama dugog stiha).

‘’Dva mi sta siromaha dugo vrime drugovala,
Lipo ti sta drugovala i lipo se dragovala’’ (Marko Kraljević i brat mu Andrijaš)

U narodnoj lirskoj poeziji najčešće se javljaju:

1. lirski deseterac – stih od 10 slogova; stalna cezura posle 5. sloga i dr.

2. simetrični i nesimetrični šesterac

3. trohejski osmerac (simetrični) i nesimetrični osmerac

4. dvanaesterac

U umetničkoj poeziji postoji mnogo veća raznovrsnost stiha. Naši romantičarski pesnici (Zmaj, Jakšić…) upotrebljavali su epski deseterac, lirski deseterac i osmerac iz narodne poezije. Od B.Radičevića javljaju se i neparni stihovi (sedmerac, deveterac, jedanaesterac). Od Dučića i Rakića veoma je čest i dvanaesterac, a između dva rata, a naročito posle njega, sve više se javlja i slobodan stih.

Slobodan stih – stih nejednake dužine u kome nema prave rime ili se ona pojavljuje samo povremeno.

Ja videh Troju, i videh sve.
More, i obale gde lotos zre,
i vratih se, bled i sam.
(M.Crnjanski, Prolog)

STROFA; VRSTE STROFA

Strofa predstavlja metričku celinu od više stihova.

Stihovi su u strofi objedinjeni istom ritmičkom organizacijom i najčešće čine jednu misaonu celinu, ali to ne mora uvek biti (pogledaj pojam OPKORAČENjE).

S obzirom na broj stihova, razlikuju se sledeće vrste strofa:

monostih – strofa od jednog stiha,
distih – strofa od dva stiha,
tercet – strofa od tri stiha,
katren – strofa od četiri stiha,
kvinta – strofa od pet stihova,
sekstina – strofa od šest stihova,
septima – strofa od sedam stihova,
oktava – strofa od osam stihova,
nona – strofa od devet stihova,
decima – strofa od deset stihova.
SONET; SONETNI VENAC

Sonet – pesma od četrnaest stihova, sastavljena od dva katrena i dva terceta.

Kada se 14 soneta međusobno povežu, tako da se poslednji stih prethodnog soneta javlja kao prvi stih narednog soneta, i od tih ponovljenih 14 stihova dobije se petnaesti – majstorski sonet, nastaje sonetni venac.

Sonetni venac je nastao u 13. veku u Italiji, a njegov tvorac je pesnik Frančesko Petrarka. Njegova zbirka soneta zove se Kanconijer.

Italijanski ili Petrarkin sonet sastoji se od 14 jedanaesteraca. Ima karakterističan raspored rime – u katrenima je obgrljena (abba), a u tercetima najčešće ukrštena rima (cdc). U tercetima se uglavnom javlja poenta.

Šekspirov ili elizabetanski sonet nastao je u Engleskoj. Sastavljen je od 3 katrena i 1 distiha. U katrenima je ukrštena rima, a u distihu parna rima.

OPKORAČENjE

Ako se jedna misaona celina ne završava u jednom stihu ili strofi nego se prenosi u naredni stih ili strofu, nastaje opkoračenje:

Ja sam u mlinu, sred buke
žrvnja, čuo sve tvoje želje. (Oskar Davičo, Srbija).

REFREN

Refren je ponavljanje reči, dela stiha, celog stiha ili ponavljanje više stihova na kraju svake strofe (dvopev) ili stiha (pripev).

Refren se može ponavljati u potpuno istom obliku, ali može biti i delimično izmenjen (Oskar Davičo, Srbija).

RIMA; VRSTE RIMA

Rima (slik; srok) je glasovno podudaranje reči koje se javlja najčešće na kraju dva ili više stihova.

Rima može biti:

parna – rimuju se 2 uzastopna stiha (aa)
ukrštena – rimuju se 1. i 3.stih, i 2. i 4.stih(abab)
obgrljena – rimuju se 1. i 4.stih, i 2. i 3.stih (abba)
Ako se gledaju i drugi kriterijumi, rima može da bude i:

pravilna – glasovno se podudaraju svi glasovi
čista – ako se i akcenat poklapa (tama-sama)
bogata – ako podudaranje počinje i pre naglašenog vokala (cvili-svili)
muška – podudaranje u jednom slogu (lug-drug)
ženska – podudaranje u dva sloga (ruka-luka)
daktilska – podudaranje u 3 sloga (prelije-vrelije)
leoninska – ostvaruje se u sredini i na kraju jednog stiha (B.Radičević, Kad mlidijah umreti – Dođe doba da idem u groba)
RITAM I RIMOTVORNI ELEMENTI

RITAM – pravilno izmenjivanje dugih i kratkih, naglašenih i nenaglašenih slogova, dugih i kradih stihova i strofa. Na ritam deluje rima i naglašavanje pojedinih reči u stihu ili rečenici.

RIMOTVORNI ELEMENTI – elementi koji pospešuju ritam pesme.

U rimotvorne elemente spadaju:
1. ALITERACIJA – ponavljanje istih suglasnika u uzastopnim rečima radi postizanja zvučnog doživljaja

2. ASONANCA – ponavljanje istih samoglasnika u uzastopnim rečima radi postizanja zvučnog doživljaja
3. ELIPSA – stilski postupak izostavljanja pojedinih reči iz rečenice bez kojih se iz konteksta rečenice može razumeti njeno značenje.
4. GRADACIJA – ređanje reči, slika ili misli po jačini uz postupno pojačanje ili slabljenje u odnosu na početnu.
5. INVERZIJA – to je red reči u stihu ili rečenici koji je suprotan od uobičajenog. Njome se ističe određena reč i naglašava ritam.
6. OPKORAČENjE – stilski postupak prenošenja reči iz jednoga stiha u drugi.
7. PONAVLjANjE REČI – koristi se radi isticanja osnovne misli, raspoloženja ili doživljaja radi postizanja ritmičnosti.
8. SIMBOL – stilski postupak zamenjivanja nekog pojma jednom rečju koja ima preneseno značenje.

Književnost, Književnost za osnovnu školu, Testovi

Testovi sa takmičenja

Овде се налазе тестови-задаци са такмичења. Сви су урађени у PDF формату. Уколико немаш тај програм, инсталирај га Инсталација (Adobe Reader).

 Календар такмичењa и смотри
 
Упутство о организацији свих такмичења и смотри

 

СРПСКИ ЈЕЗИК

  Комплет – школска такмичења, разне године

2007. година, Општинско:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2007. година, Окружно:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2008. година, Општинско:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2008. година, Окружно:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2009. година, Општинско:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2009. година, Окружно:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2010. година, Општинско:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2010. година, Окружно:   5.р.   6.р. —  7.р. —  8.р.

2011. година, Општинско:  Комплет 5., 6., 7. и 8. р.

2011. година, Окружно (ворд):  5.р. —  6.р. —  7.р.  —  8.р.

2011. година, Републичко:  7.р.  —  8.р.

2012. година, Општинско:  5.р.  —  6.р.7.р.8.р.

2012. година, Окружно:   5.р.6.р.  7.р. 8.р.

2012. година, Републичко:  7.р. 8.р.

2013. година, Општинско-тест:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2013. година, Општинско-решење:   5.р. —  6.р. —  7.р. —  8.р.

2014. година, Општинско, тестови и решења:  Комплет од 5. до 8. р.

2014. година, Окружно, тестови и решења: Комплет од 5. до 8. р.

2015. година, Општинско, тестови и решења:   5.р.6.р.7.р.8.р.

2015. година, Окружно: Комплет од 5. до 8. р.

2016. година, Окружно:  5.р —  6.р. —  7.р. —  8.р.

СРПСКИ ЈЕЗИК – КЊИЖЕВНА ОЛИМПИЈАДА

* 2014. година, Општинско-тест:   7.р.  —   8.р.

* 2014. година, Општинско-решења:   7.р.  —   8.р.

*  2014. година, Окружно-тест:   7.р.   —   8.р.

*  2014. година, Окружно-решења:   7.р.   —   8.р.

*  2015. година, Општинско:  7. и 8. р.

Jezičke nedoumice

Rečnik jezičkih nedoumica

Jezičke nedoumice

Jezik je bogatstvo naroda. Upravo je to jedno od najznačajnijih obeležja svake nacije. Stoga, sve dok jedan narod govori istim jezikom, znači da postoji. Bogatstvo srpskog jezika je neizmerno. Svako nenamerno, ili još gore, namerno narušavanje njegove lepote, nije ništa drugo no njegovo skrnavljenje.

Naš jezik ima svoj standard, koji nam razgraničava pravilno od nepravilnog. Šta sve utiče na pojave grešaka u našem jeziku je opširna tema, koju ćemo ovoga puta zaobići. Međutim, ukazaćemo na najčešće greške ili nedoumice koje se mogu čuti prilikom razgovora i videti kod pisanja.

Ne znam ili neznam?

Često nas buni koje reči treba pisati spojeno a koje odvojeno. Najčešću grešku prilikom pisanja zadaje rečca NE u odričnim oblicima glagola. Treba znati da u srpskom jeziku postoje samo četiri odrična glagola, koji predstavljaju izuzetke i pišu se spojeno. To su: NEMOJ, NISAM, NEĆU i NEMAM. Svi ostali lični glagolski oblici u odričnom obliku se odvajaju od rečce NE prilikom pisanja: NE ZNAM, NE DAM, NE MOGU, NE BIH, NE TREBA.

Najbolji ili naj bolji?

Kada nekome želite da čestitate rođendan obično mu poželite sve najbolje ili najlepše. Ukoliko mu poželite sve naj bolje, definitivno ćete pogrešiti u pravopisu. Rečca NAJ- se u superlativu nikad ne odvaja. Stoga, neće biti NAJ BOLJI već NAJBOLJI. NAJJAČI ne NAJ JAČI, NAJVIŠI a ne NAJ VIŠI.

Sa mnom ili samnom?

Kada bismo samnom pisali spojeno, logično bi bilo da spojeno pišemo i sledeće: satobom, sanjim, sanama. Međutim, ovo je velika greška. SA je predlog, a MNOM je instrumental lične zamenice JA. U pitanju su dve reči, zato nema potrebe da se spajaju prilikom pisanja. Pravilno je: Hoćeš li sa mnom na predavanja? a ne: Hoćeš li samnom na predavanja?.

Bismo ili bi smo?

Često se greši prilikom pisanja potencijala glagola BITI. Ako ga promenimo po licima glasio bi: ja BIH, ti BI, on BI/ mi BISMO, vi BISTE, oni BI.
Zato nikada ne zaboravite glas H u prvom licu, da ne bi bilo JA BI, i nikako ga ne dodajte drugim licima, jer je nepravilno reći TI BIH. Nemojte odvajati BI i SMO, u prvom licu množine, kao ni BI i STE u drugom licu množine, jer je u pitanju jedna reč. Na primer: Ja bih vam otpevao jednu veselu pesmu, kada biste mi dozvolili.

Jer ili je l’?

Jedno slovo menja sve. JER i JE L’ nisu isto. JER znači ZATO/ZATO ŠTO, a JE L’ je u stvari JE LI i služi za postavljanje pitanja u svojstvu DA LI. Ako kažete: Jer sve u redu? ili Nije došao je l’ mu nije dobro., pogrešićete. Jer se koristi kada želimo da navedemo neki uzrok, dok pomoću je l’ postavljamo pitanje. Biće: Je l’ sve u redu? i Nije došao jer mu nije dobro.

Treba ili trebam?

Glagol TREBATI je bezlični glagol, što znači da se ne menja po licima kada iza njega stoji još jedan glagol. U ovom slučaju koristimo tri oblika ovog glagola, ista za sva lica, zavisno od vremena u kom govorimo. Prošlost: TREBALO JE, sadašnjost: TREBA i budućnost: TREBALO BI. Zato je pravilno kada kažemo: Treba da znam ovo; Vi treba da znate ovo; Mi treba da znamo ovo. Nepravilno je trebaM, trebaJU, trebaTE.
Zato želim da naglasim: TREBA ovo da zapamtite, iako JE TREBALO da naučite u osnovnoj školi, ali se nadam da BI TREBALO sada da znate.

Međutim, kada se glagol TREBATI nađe ispred imenice onda je pravilno menjati ga po licima. Ja trebAM novac. Oni trebaJU znanja. Vi trebaTE malo odmora.

Nikada nije na odmet naučiti nešto novo. Pravilno izražavanje i pisanje je glavna odlika pismenosti. Ukoliko, nešto NE ZNATE, TREBALO BI da pitate, JER nije sramota PITATI već NE ZNATI.

ivan-klajn-recnik-jezickih-nedoumica     screen-shot-2012-09-24-at-19-05-18-300x229

Književnost, Književnost za osnovnu školu, Testovi

Književnost od petog do osmog razreda, pisci i dela

pisci-dela-peti-razred

dela-sesti-razred

pisci-dela-sedmi-razred

pisci-dela-osmi-razred

Тест из књижевности (5. разред)

Тест из књижевности (6. разред)

Тест из књижевности (7.разред)

Тест из књижевности (8.разред)

Тест из народне књижевности (7. разред)

Teст из нaродне књижевности (6.разред)

Тест из књижевности (8.разред)

Tест из књижевности (6. разред)

Тест из књижевности (5.разред)