Književnost, Književnost uživo, Književnost za osnovnu školu

Književnost uživo, Tom Sojer

 

Tom Sojer je dečak koji nema roditelja i koji  svoje detinjstvo, puno  avantura i neobičnih dogodovština, provodi u kući svoje tetke obali reke Misisipi.

Tom je pametan dečak, pun ideja za igru i nikada mu nije dosadno, čak ni onda kada mora da obavlja neke dosadne i njemu mrske poslove.  To se najbolje vidi na primeru kada je od tetke dobio zadatak da ofarba celu ogradu kao kaznu što se potukao sa jednim dečakom. Ograda je bila velika i Tomu se nije radio taj nezamislivi posao jer je voleo da lenčari i zabavlja se nekim drugim stvarima. Mrzovoljno je povlačio četku i razmišljao kako da se izvuče, a onda ga je jedan dečak u prolazu upitao da li on može da malo farba. Tomu je istog trenutka pala na pamet fantastična ideja kako da od farbanje ograde napravi zanimljivu nagradnu igru za sebe.  Dopustio je dečaku da farba jedino ako mu ovaj da kliker. Dečak je pristao,  a onda je došlo još dečaka i on je od svih njih za farbanje jednog dela ograde uzeo po nešto. Tako je Tom brzo ofarbao ogradu i zahvaljujući svojoj snalažljivošću dobio  klikere, praćku, sličice i još mnogo sitnih stvari koje je uvek držao u svom džepu. Bio je maštovit i u svakoj situaciji u kojoj bi se našao, bez obzira koliko je ona neprijatna,  uspevao je da pronađe dobru zabavu za sebe. Ali Tomova velika mašta, nemiran duh i želja za avanturom nisu mu dozvoljavale da dobro sagleda sve posledice svog ponašanja. Bio je ponekad izrazito neodgovoran dečak koji je svojim nestašlucima zadavao velike brige svima koji ga vole, potpuno nesvestan toga što čini. Jednom je sa Hakom pobegao od kuće. Skinuli su odeću i bacili je u reku tako da su svi iz grada mislili da su njih dvojica mrtvi. Danima je trajala potraga za njima, a oni su samo sa druge strane obale nemo posmatrali šta se događa. Vratili su se tek onda kad se Tom sažalio na svoju tetku shvativši koliko ona pati za njim. Iako je bio neodgovoran, neosetljiv i pomalo sebičan Tom je imao dobro srce i  u dubini duše je znao šta je ispravno, a šta ne. U trrenucima kada se suoči sa svetom loših ljudi koji ugrožavaju slabe i nejake, pretvarao se u visoko moralnu ličnost. Tako je na sebe primio Bekinu krivicu i svedočio u korist Mafa izlažući opasnosti vlastiti život. Bio je hrabar i neustrašiv, a njegova hrabrost je posebno došla do izražaja u pećini, kada se sa svojim drugarom Hakom odvojio od ostalih školskih drugova i ušao u potpuno drugi kraj pećine. Tamo se krio odbegli pljačkaš koga je prijavio policiji i koji je pre nego što je pobegao iz zatvora zapretio da će mu se osvetiti. Tom se i u toj nimalo prijatnoj situaciji dobro snašao. Svećom koju je držao u ruci pravio je razne senke koje su se oslikavale na suprotnom delu pećine. Pljačkaš se uplašio i pobegao je iz pećine, a Tom je i ovog puta svojom maštom i snalažljivošću odneo pobedu.

Tom Sojer, nestašni dečak nemirnog duha koji je pun ideja i želje za avanturama simbol je svih dečaka ovog sveta. On predstavlja sve ono za čim dečaci njegovih godina žude i maštaju dok su u školi i kod svoje kuće. Mašta pokreće svako dete, ali samo do određenih granica. U svojoj mašti deca mogu sve, ali ne smeju da čine stvari koje potvrđuju druge, kao što je Tom povredio svoju tetku izmislivši svoje utapanje u reci.

 * Ovde možete pogledati ovaj divan film. Namenjen je i deci i odraslima.

 

Književnost, Književnost za osnovnu školu, Srpski pisci, Veliki pisci

Najpoznatije ličnosti srpske književnosti

Jezičke nedoumice

10 najčešćih grešaka u srpskom jeziku

Ovo je samo jedan od mnogih primera pogrešne upotrebe nekih reči u srpskom jeziku. Mnogima koji, barem minimalno, drže do pravilnog govora i pisanja, sigurno su se često dešavale slične situacije. Ljudski je grešiti, ali ako te greške podrazumevaju nepravilan i normativno nepropisan govor, trebalo bi povesti računa o tome da se one, koliko god je to moguće, svedu na minimum.

U prilog tome, navešću 10 najčešćih gramatičkih, pravopisnih i stilskih grešaka koje čine govornici srpskog jezika, a na koje uvek treba uputiti i strance koji uče naš jezik, naročito zbog toga što će te forme veoma često čuti u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima.

  1. Kući sam“, umesto „Kod kuće sam

Ova spacijalna odredba postala je toliko učestala u svakodnevnom govoru da postoje izvesne šanse da bude prihvaćena kao standardni priloški oblik. Verovatno je nastala tako što se dativu, kao padežu pravca, pripisalo značenje mirovanja, koje on ne može da ima. Tu funkciju obavlja lokativ, pa je zato pravilnije reći u kući sam. Slična situacija već postoji u hrvatskom jeziku (Evo me doma.), ali i u engleskom (I’m home), tako da srpski nije usamljen u ovoj pojavi.

  1. Nerazlikovanje JER i JE L’

Kratko i jasno objašnjenje ove, za mnoge, izuzetno iritantne greške, glasi: jer je uzročni veznik, a je l’ je skraćena varijanta upitne reči je li i ova dva oblika nemaju apsolutno ništa zajedničko (osim, naravno, prva dva slova). Ne samo da smo često u situaciji da pročitamo poruke tipa „Jer se vidimo večeras?“, nego se vrlo često greši i u pisanju kontrahovanog oblika je l’, dakle, nepravilno je pisati spojeno (jel’) jer se i u punom obliku rečca li uvek piše odvojeno.

  1. U vezi toga“, umesto „U vezi s(a) tim

Objašnjenje je sasvim logično i mogu ga obrazložiti na najjednostavniji mogući način: Andrea je u vezi sa Milošem (a ne u vezi Miloša!). Dakle, semantika imenice veza takva je da obavezno podrazumeva predlog sa, naravno, kada mislimo na vezu dva ili više pojmova. Sasvim druga stvar je, npr. veza luka, gde je u pitanju jedan pojam, ali formalno u pluralu.

  1. Gledam televizor“, umesto „Gledam televiziju

Pravilno je, svakako, i jedno i drugo, ali sa potpuno različitim značenjem. Kada gledamo televizor, ili nam je jako dosadno ili smo u prodavnici tehničkih uređaja, a pod televizijom mislimo na TV program. Možda bi onda najbezbolnije u ovom slučaju bilo ako kažemo: „GledamTV“ i tu sigurno nećemo pogrešiti.

  1. Glagol TREBATI

Ovo je jedan od najčešćih primera pogrešne upotrebe reči u srpskom jeziku. Glagol trebati specifičan je, jer ima dva različita značenja, i u zavisnosti od toga koje značenje je u pitanju, razlikovaće se i njegova promena. Naime, u rečenici „Treba da kupimo karte za Exit.“ ima značenje „morati“, a u rečenici „Trebaju mi nove čizme.“ značenje „biti potreban“. U prvom slučaju nećemo menjati glagol po licima, već će on uvek biti u 3. licu jednine (dakle, nikako: „Trebamo da kupimo…“), a u drugom ćemo regularno izvršiti njegovu konjugaciju.

  1. Ja bi, mi bi, vi bi, umesto ja bih, mi bismo, vi biste

I ovde je pravilo izuzetno jednostavno, samo je problem što je ova greška toliko zaživela i u govoru i u pisanju, i pitanje je dana kada će se i ovi oblici smatrati književnim u srpskom jeziku. Jedino u 1. licu obavezno je finalno „h“, a u množini je neprihvatljiv oblik „bi“ za 1. i 2. lice, tako da je pravilno samo: mi bismo, vi biste.

  1. Celo vreme, svo vreme“, umesto „sve vreme“

Pre svega, reč svo ne postoji u srpskom jeziku. Sve je oblik srednjeg roda zamenice sav i kao takav, jedini prihvatljiv. S druge strane, nije baš najprihvatljivije rešenje ni celo vreme, jer vreme ne možemo da posmatramo kao jednu celinu, mada neki naši lingvisti (pre svih, Ivan Klajn) smatraju da ovo nije nepravilan oblik.

  1. Podići gore, spustiti dole

Ovi pleonazmi su, naravno, stilske greške, ali veoma česti u srpskom jeziku. Rešenje je prosto: koristiti samo glagol koji u svojoj semantici već sadrži ovaj prilog – dakle: podići, spustiti.

  1. Čak štaviše

Još jedan pleonazam, jer je dovoljno reći samo čak ili samo štaviše. Često se studenti i profesori srpskog jezika šale na račun ovog izraza i kažu: čak štaviše naprotiv!

  1. dr. i mr., umesto dr i mr

Jedna od najčešćih pravopisnih grešaka, čije objašnjenje je, takođe, prilično jednostavno. Za razliku od reči profesor, gde je izvršeno regularno skraćivanje od početka reči, čime smo dobili skraćenicu prof. (obavezno sa tačkom), reči kao što su doktor ili magistar skraćene su kontrahovanjem, tj. sažimanjem na prvo i poslednje slovo, i upravo zbog toga se njihove skraćenice pišu bez tačke (koja, najprostije rečeno, ima ulogu da zameni sva slova koja dolaze posle).

Nažalost, ovakvih primera ima još mnogo i svakodnevno se susrećemo s njima. Upravo zbog toga, profesori i svi oni koji se na bilo koji način bave jezikom, trebalo bi da opominju na ove greške. S druge strane, imajući u vidu da su navike nešto što je čvrsto utemeljeno i teško promenljivo, to je potrebno činiti u granicama normale, da ne bismo bili negativno etiketirani kao „oni što uvek traže dlaku u jajetu“.

 

ОВДЕ ПОГЛЕДАЈТЕ САЈТ ВЕСЕЛЕ ШКОЛЕ ПРАВОПИСА