Gramatika srpskog jezika, Mala matura

Glagoli

Glagoli su nesamostalne reči koje označavaju radnju koju neko vrši (čitati, kopati, peći, seći), stanje u kojem se neko ili nešto nalazi (razmišljati, pocrveneti, voleti, želeti) i zbivanje u prirodi (duvati, rositi, sevati, svitati). Glagol u ličnom glagolskom obliku je predikat u rečenici, a glagolski prilog sadašnji i glagolski prilog prošli vrše službu priloga za vreme. Svi glagoli u srpskom jeziku završavaju se na -ti ili -ći.

Promena glagola po gramatičkim kategorijama naziva se konjugacija. Kategorije glagola su:

1) lice (govorno lice, sagovornik i odsutno lice – 1, 2. i 3. lice),

2) gramatički rod (muški, ženski i srednji),

3) gramatički broj (jednina i množina),

4) vreme (prošlo, sadašnje i buduće, u odnosu na trenutak govorenja),

5) način (označava stav govornika prema još nerealizovanoj radnji),

6) glagolski vid (trajanje glagolske radnje),

7) glagolski rod (prelaznost glagolske radnje).

Glagolski vid

Glagolski vid označava trajanje radnje, stanja ili zbivanja. Tako se glagoli dele u sledeće grupe:

1. nesvršeni ili imperfektivni glagoli:

1) trajni (durativni) – iskazuju radnju koja još traje, tj. radnju čije trajanje nije ograničeno, na primer: govoriti, kopati, plivati;

2) učestali (iterativni) – iskazuju radnju koja se više puta ponavlja, na primer: grickati, kuckati, skakutati;

2. svršeni ili perfektivni glagoli – iskazuju završenu radnju, tj. radnju čije je trajanje ograničeno, a mogu biti:

1) trenutno-svršeni – označavaju radnju koja traje sasvim kratko, praktično se obavlja u trenutku, na primer: dati, sesti, uzeti;

2) početno-svršeni – označavaju početak radnje, na primer: potrčati, progovoriti, zapevati;

3) završno-svršeni – pokazuju da je radnja privedena kraju, na primer: dogurati, isprazniti, pročitati;

4) ingresivni – pokazuju da je radnja trajala izvesno vreme, na primer: porazgovarati, zaigrati se, zapevati se;

5) sativni – označavaju radnju koja je dovedena do krajnjih granica, do zasićenosti, na primer: nagledati se, najesti se, naspavati se;

3. dvovidski glagoli – izvestan manji broj glagola ima osobine oba vida, tj. mogu biti i svršeni i nesvršeni, što zavisi od konteksta rečenice, na primer: čuti, doručkovati, organizovati, razumeti, telefonirati, videti.

Glagolski rod

Glagolski rod označava prelaznost glagolske radnje, odnosno da li glagol zahteva dopunu u vidu objekta ili ne. Prema predmetu radnje, glagoli mogu biti:

1. prelazni (tranzitivni) – zahtevaju dopunu u vidu pravog objekta, tj. predmeta radnje (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga), na primer: baciti (loptu), kuvati (ručak), uzeti (jabuku);

2. neprelazni (intranzitivni) – ne mogu imati dopunu u vidu objekta (uz sebe ne mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga), na primer: hodati, ležati, uspeti;

3. povratni (refleksivni) – označavaju radnju koja se vraća na subjekat, tj. vršioca radnje; uz njih obavezno ide povratna zamenica sebe, se, a mogu biti:

1) pravi povratni – subjekat vrši radnju na samom sebi (kraći oblik se može se zameniti naglašenim oblikom sebe, a da se značenje ne promeni), na primer: češljati se (češljati sebe), oblačiti se (oblačiti sebe), šminkati se (šminkati sebe);

2) nepravi povratni – radnja se događa u subjektu, a ne vrši je on na sebi (kraći oblik se nije moguće zameniti naglašenim oblikom sebe), na primer: čuditi se, nadati se, zaljubiti se;

3) uzajamno povratni – radnju vrše dva subjekta jedan na drugom, na primer: prepirati se, rukovati se, sresti se.

Glagolski oblici

Glagolski oblici su oblici u kojima se glagoli ostvaruju u rečenici. U srpskom jeziku postoji četrnaest glagolskih oblika, koji se u zavisnosti od toga da li se menjaju po licima dele na:

1. nelične – ne menjaju se po licima i nemaju vršioca radnje, spadaju u proste glagolske oblike, a ima ih pet:

1) infinitiv – imenuje samo radnju, a ne kazuje ni lice, ni vreme, ni način vršenja radnje, na primer: govoriti, imati, naći, seći;

2) radni glagolski pridev – označava radnju koja se vršila ili izvršila u prošlosti, na primer: potrčao, ugledala, zapevale;

3) trpni glagolski pridev – označava da je na nekome ili nečemu vršena ili izvršena neka radnja, na primer: nacrtan, pročitana, srušen;

4) glagolski prilog prošli – označava radnju koja se izvršila pre neke druge radnje, tj. izriče radnju koja se dogodila pre radnje predikata, na primer: bacivši, mahnuvši, pogledavši;

5) glagolski prilog sadašnji – označava radnju koja se vrši u isto vreme kada i neka druga radnja, tj. izriče radnju istovremenu radnji predikata, na primer: crtajući, jureći, noseći;

2. lične – menjaju se po licima i imaju vršioca radnje, a ima ih devet:

1) prezent (sadašnje vreme) – prost glagolski oblik koji označava radnju koja se vrši u isto vreme kada se o njoj govori (ona šeta pored reke) ili stalno, sve vreme (Sava protiče kroz Šabac);

2) perfekat (prošlo vreme) – složen glagolski oblik kojim se kazuje da se radnja izvršila u prošlosti, pre trenutka govorenja o njoj, na primer: pričali su, trčala je;

3) imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme) – prost glagolski oblik koji označava radnju što je duže vremena trajala u prošlosti, na primer: šetah parkom, trčaše na stadionu;

4) pluskvamperfekat (davnoprošlo vreme) – složen glagolski oblik koji označava radnju koja se izvršila pre neke druge prošle radnje, na primer: je bio darovao, su bili doneli;

5) aorist (pređašnje svršeno vreme) – prost glagolski oblik koji označava brzu, dinamičnu radnju u prošlosti, ili radnju koja se dogodila neposredno pre trenutka u kojem se o njoj govori, na primer: napravismo, shvatih, sretoh;

6) futur I (buduće vreme) – prost (jedna reč) ili složen (dve reči) glagolski oblik koji označava radnju koja će se vršiti u budućnosti, posle trenutka govorenja, na primer: pričaćemo, trčaću, ići će, moći ćeš;

7) futur II (predbuduće vreme) – složen glagolski oblik koji kazuje pretpostavku govornog lica da će se radnja izvršiti u budućnosti pre neke druge buduće radnje ili istovremeno sa njom, na primer: bude radila, budete gledali;

8) imperativ (zapovedni način) – prost glagolski oblik kojim se izriče zapovest ili želja da se vrše određene radnje; ima samo 2. lice jednine i 1. i 2. lice množine, na primer: dođite, kupi, uzimajte;

9) potencijal (mogućni način) – složen glagolski oblik kojim se kazuje mogućnost ili želja da se vrši ili izvrši neka radnja, na primer: bi plivao, bismo večerali.