Gramatika srpskog jezika, Jezičke nedoumice

Pleonazam

Pleonazam označava pojavu nepotrebno upotrebljenih različitih, a istoznačnih reči ili izraza (mala kućica, stara baba). Naziv potiče od grčke reči pleonasmos, što znači “preobilje”. Kada se pleonazam upotrebljava kao stilska figura (u književnosti), gomilanje reči istog značenja može da pojača intenzitet onoga što pisac želi da kaže, prikaže ili opiše (npr. naglašavanje neke osobine), i tada je prirodan i opravdan. Naime, nekad je potrebno reći stara baba, da bi se označila baba koja je starija od uobičajene bapske starosti, ili mala kućica, da bi se naglasilo značenje njene malenosti. Međutim, najčešće se javlja kao stilistička greška ili je odlika loše govorne kulture, i tada pleonazam predstavlja suvišnu upotrebu reči sa istim značenjem.

Primeri (pravilno – nepravilno):

– autić – mali autić,

– cev – šuplja cev,

– čak – čak štaviše,

– često – često puta,

– devojka – mlada devojka,

– kulminacija – vrhunac kulminacije,

– mislim – ja lično mislim,

– popni se – popni se gore,

– siđi – siđi dole,

– štaviše – čak štaviše.

Treba napomenuti da upotreba pleonazma sa aspekta gramatike nije pogrešna. Naime, rečenica Ona ima malu kućicu gramatički je potpuno ispravna. Konstrukcija same rečenice je u redu jer pridev mala može ići uz imenicu kućica, sa kojom se slaže i u rodu i u broju i u padežu.

U zavisnosti od konteksta u kojem se upotrebljava, pleonazam se može shvatiti ili kao nepravilnost ili kao nešto što je sasvim u redu. Pleonastički izrazi mogu imati smisla ako služe za pojačavanje izraza u književnom delu, ali treba odbaciti pleonazme koji su suvišni sa stanovišta iskazivanja misli, a nemaju ekspresivne funkcije, pa samim tim ni opravdanja.

Jezičke nedoumice

10 najčešćih grešaka u srpskom jeziku

Ovo je samo jedan od mnogih primera pogrešne upotrebe nekih reči u srpskom jeziku. Mnogima koji, barem minimalno, drže do pravilnog govora i pisanja, sigurno su se često dešavale slične situacije. Ljudski je grešiti, ali ako te greške podrazumevaju nepravilan i normativno nepropisan govor, trebalo bi povesti računa o tome da se one, koliko god je to moguće, svedu na minimum.

U prilog tome, navešću 10 najčešćih gramatičkih, pravopisnih i stilskih grešaka koje čine govornici srpskog jezika, a na koje uvek treba uputiti i strance koji uče naš jezik, naročito zbog toga što će te forme veoma često čuti u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima.

  1. Kući sam“, umesto „Kod kuće sam

Ova spacijalna odredba postala je toliko učestala u svakodnevnom govoru da postoje izvesne šanse da bude prihvaćena kao standardni priloški oblik. Verovatno je nastala tako što se dativu, kao padežu pravca, pripisalo značenje mirovanja, koje on ne može da ima. Tu funkciju obavlja lokativ, pa je zato pravilnije reći u kući sam. Slična situacija već postoji u hrvatskom jeziku (Evo me doma.), ali i u engleskom (I’m home), tako da srpski nije usamljen u ovoj pojavi.

  1. Nerazlikovanje JER i JE L’

Kratko i jasno objašnjenje ove, za mnoge, izuzetno iritantne greške, glasi: jer je uzročni veznik, a je l’ je skraćena varijanta upitne reči je li i ova dva oblika nemaju apsolutno ništa zajedničko (osim, naravno, prva dva slova). Ne samo da smo često u situaciji da pročitamo poruke tipa „Jer se vidimo večeras?“, nego se vrlo često greši i u pisanju kontrahovanog oblika je l’, dakle, nepravilno je pisati spojeno (jel’) jer se i u punom obliku rečca li uvek piše odvojeno.

  1. U vezi toga“, umesto „U vezi s(a) tim

Objašnjenje je sasvim logično i mogu ga obrazložiti na najjednostavniji mogući način: Andrea je u vezi sa Milošem (a ne u vezi Miloša!). Dakle, semantika imenice veza takva je da obavezno podrazumeva predlog sa, naravno, kada mislimo na vezu dva ili više pojmova. Sasvim druga stvar je, npr. veza luka, gde je u pitanju jedan pojam, ali formalno u pluralu.

  1. Gledam televizor“, umesto „Gledam televiziju

Pravilno je, svakako, i jedno i drugo, ali sa potpuno različitim značenjem. Kada gledamo televizor, ili nam je jako dosadno ili smo u prodavnici tehničkih uređaja, a pod televizijom mislimo na TV program. Možda bi onda najbezbolnije u ovom slučaju bilo ako kažemo: „GledamTV“ i tu sigurno nećemo pogrešiti.

  1. Glagol TREBATI

Ovo je jedan od najčešćih primera pogrešne upotrebe reči u srpskom jeziku. Glagol trebati specifičan je, jer ima dva različita značenja, i u zavisnosti od toga koje značenje je u pitanju, razlikovaće se i njegova promena. Naime, u rečenici „Treba da kupimo karte za Exit.“ ima značenje „morati“, a u rečenici „Trebaju mi nove čizme.“ značenje „biti potreban“. U prvom slučaju nećemo menjati glagol po licima, već će on uvek biti u 3. licu jednine (dakle, nikako: „Trebamo da kupimo…“), a u drugom ćemo regularno izvršiti njegovu konjugaciju.

  1. Ja bi, mi bi, vi bi, umesto ja bih, mi bismo, vi biste

I ovde je pravilo izuzetno jednostavno, samo je problem što je ova greška toliko zaživela i u govoru i u pisanju, i pitanje je dana kada će se i ovi oblici smatrati književnim u srpskom jeziku. Jedino u 1. licu obavezno je finalno „h“, a u množini je neprihvatljiv oblik „bi“ za 1. i 2. lice, tako da je pravilno samo: mi bismo, vi biste.

  1. Celo vreme, svo vreme“, umesto „sve vreme“

Pre svega, reč svo ne postoji u srpskom jeziku. Sve je oblik srednjeg roda zamenice sav i kao takav, jedini prihvatljiv. S druge strane, nije baš najprihvatljivije rešenje ni celo vreme, jer vreme ne možemo da posmatramo kao jednu celinu, mada neki naši lingvisti (pre svih, Ivan Klajn) smatraju da ovo nije nepravilan oblik.

  1. Podići gore, spustiti dole

Ovi pleonazmi su, naravno, stilske greške, ali veoma česti u srpskom jeziku. Rešenje je prosto: koristiti samo glagol koji u svojoj semantici već sadrži ovaj prilog – dakle: podići, spustiti.

  1. Čak štaviše

Još jedan pleonazam, jer je dovoljno reći samo čak ili samo štaviše. Često se studenti i profesori srpskog jezika šale na račun ovog izraza i kažu: čak štaviše naprotiv!

  1. dr. i mr., umesto dr i mr

Jedna od najčešćih pravopisnih grešaka, čije objašnjenje je, takođe, prilično jednostavno. Za razliku od reči profesor, gde je izvršeno regularno skraćivanje od početka reči, čime smo dobili skraćenicu prof. (obavezno sa tačkom), reči kao što su doktor ili magistar skraćene su kontrahovanjem, tj. sažimanjem na prvo i poslednje slovo, i upravo zbog toga se njihove skraćenice pišu bez tačke (koja, najprostije rečeno, ima ulogu da zameni sva slova koja dolaze posle).

Nažalost, ovakvih primera ima još mnogo i svakodnevno se susrećemo s njima. Upravo zbog toga, profesori i svi oni koji se na bilo koji način bave jezikom, trebalo bi da opominju na ove greške. S druge strane, imajući u vidu da su navike nešto što je čvrsto utemeljeno i teško promenljivo, to je potrebno činiti u granicama normale, da ne bismo bili negativno etiketirani kao „oni što uvek traže dlaku u jajetu“.

 

ОВДЕ ПОГЛЕДАЈТЕ САЈТ ВЕСЕЛЕ ШКОЛЕ ПРАВОПИСА
Jezičke nedoumice

Rečnik jezičkih nedoumica

Jezičke nedoumice

Jezik je bogatstvo naroda. Upravo je to jedno od najznačajnijih obeležja svake nacije. Stoga, sve dok jedan narod govori istim jezikom, znači da postoji. Bogatstvo srpskog jezika je neizmerno. Svako nenamerno, ili još gore, namerno narušavanje njegove lepote, nije ništa drugo no njegovo skrnavljenje.

Naš jezik ima svoj standard, koji nam razgraničava pravilno od nepravilnog. Šta sve utiče na pojave grešaka u našem jeziku je opširna tema, koju ćemo ovoga puta zaobići. Međutim, ukazaćemo na najčešće greške ili nedoumice koje se mogu čuti prilikom razgovora i videti kod pisanja.

Ne znam ili neznam?

Često nas buni koje reči treba pisati spojeno a koje odvojeno. Najčešću grešku prilikom pisanja zadaje rečca NE u odričnim oblicima glagola. Treba znati da u srpskom jeziku postoje samo četiri odrična glagola, koji predstavljaju izuzetke i pišu se spojeno. To su: NEMOJ, NISAM, NEĆU i NEMAM. Svi ostali lični glagolski oblici u odričnom obliku se odvajaju od rečce NE prilikom pisanja: NE ZNAM, NE DAM, NE MOGU, NE BIH, NE TREBA.

Najbolji ili naj bolji?

Kada nekome želite da čestitate rođendan obično mu poželite sve najbolje ili najlepše. Ukoliko mu poželite sve naj bolje, definitivno ćete pogrešiti u pravopisu. Rečca NAJ- se u superlativu nikad ne odvaja. Stoga, neće biti NAJ BOLJI već NAJBOLJI. NAJJAČI ne NAJ JAČI, NAJVIŠI a ne NAJ VIŠI.

Sa mnom ili samnom?

Kada bismo samnom pisali spojeno, logično bi bilo da spojeno pišemo i sledeće: satobom, sanjim, sanama. Međutim, ovo je velika greška. SA je predlog, a MNOM je instrumental lične zamenice JA. U pitanju su dve reči, zato nema potrebe da se spajaju prilikom pisanja. Pravilno je: Hoćeš li sa mnom na predavanja? a ne: Hoćeš li samnom na predavanja?.

Bismo ili bi smo?

Često se greši prilikom pisanja potencijala glagola BITI. Ako ga promenimo po licima glasio bi: ja BIH, ti BI, on BI/ mi BISMO, vi BISTE, oni BI.
Zato nikada ne zaboravite glas H u prvom licu, da ne bi bilo JA BI, i nikako ga ne dodajte drugim licima, jer je nepravilno reći TI BIH. Nemojte odvajati BI i SMO, u prvom licu množine, kao ni BI i STE u drugom licu množine, jer je u pitanju jedna reč. Na primer: Ja bih vam otpevao jednu veselu pesmu, kada biste mi dozvolili.

Jer ili je l’?

Jedno slovo menja sve. JER i JE L’ nisu isto. JER znači ZATO/ZATO ŠTO, a JE L’ je u stvari JE LI i služi za postavljanje pitanja u svojstvu DA LI. Ako kažete: Jer sve u redu? ili Nije došao je l’ mu nije dobro., pogrešićete. Jer se koristi kada želimo da navedemo neki uzrok, dok pomoću je l’ postavljamo pitanje. Biće: Je l’ sve u redu? i Nije došao jer mu nije dobro.

Treba ili trebam?

Glagol TREBATI je bezlični glagol, što znači da se ne menja po licima kada iza njega stoji još jedan glagol. U ovom slučaju koristimo tri oblika ovog glagola, ista za sva lica, zavisno od vremena u kom govorimo. Prošlost: TREBALO JE, sadašnjost: TREBA i budućnost: TREBALO BI. Zato je pravilno kada kažemo: Treba da znam ovo; Vi treba da znate ovo; Mi treba da znamo ovo. Nepravilno je trebaM, trebaJU, trebaTE.
Zato želim da naglasim: TREBA ovo da zapamtite, iako JE TREBALO da naučite u osnovnoj školi, ali se nadam da BI TREBALO sada da znate.

Međutim, kada se glagol TREBATI nađe ispred imenice onda je pravilno menjati ga po licima. Ja trebAM novac. Oni trebaJU znanja. Vi trebaTE malo odmora.

Nikada nije na odmet naučiti nešto novo. Pravilno izražavanje i pisanje je glavna odlika pismenosti. Ukoliko, nešto NE ZNATE, TREBALO BI da pitate, JER nije sramota PITATI već NE ZNATI.

ivan-klajn-recnik-jezickih-nedoumica     screen-shot-2012-09-24-at-19-05-18-300x229