Gramatika srpskog jezika, Mala matura, Vrste reči

Vrste reči

Reč je utvrđeni skup glasova ili samo jedan glas koji ima svoje značenje i sintaksičku funkciju u rečenici. Rečima se najčešće saopštavaju misli, osećanja, ideje, obaveštenja i sl. Morfologija je deo nauke o jeziku koji se bavi rečima – njihovim vrstama, oblicima i njihovom tvorbom. Ona proučava promene u okviru vrsta reči i pod njom se podrazumeva sistem oblika jednog jezika.

Vrste reči su klase reči određene zajedničkim morfosintaksičkim karakteristikama. U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, neke od njih menjaju svoj oblik, a neke ne. Vrste reči koje menjaju svoj oblik nazivaju se promenljive vrste reči. Vrste reči koje uvek ostaju u istom obliku nazivaju se nepromenljive vrste reči.

 

Promenljive vrste reči

Promenljive vrste reči menjaju svoj oblik, zbog funkcije (službe) koju imaju u rečenici, po rodu, broju, padežima, stepenima poređenja i vremenima. To su:

1. imenice,

2. zamenice,

3. pridevi,

4. brojevi (od jedan do četiri),

5. glagoli.

Imenice, zamenice, pridevi i brojevi spadaju u imenske reči, tj. u reči koje imaju deklinaciju. Imenske reči razlikuju tri gramatičke kategorije:

1) rod (muški, ženski, srednji),

2) broj (jednina, množina),

3) padež.

Pridevi pored tih kategorija imaju i kategoriju određenog/neodređenog vida i kategoriju komparacije.

Brojevi od jedan do četiri su promenljivi, dok su brojevi od pet pa naviše nepromenljivi, osim kad je reč o stotini (pored nepromenljivog sto), hiljadi, milionu, milijardi, bilionu itd., koji se mogu smatrati i imenicama.

Glagoli su reči koje imaju konjugaciju. Kategorije glagola su:

1) lice (govorno lice, sagovornik i odsutno lice – 1, 2. i 3. lice),

2) gramatički rod (muški, ženski i srednji),

3) gramatički broj (jednina i množina),

4) vreme (prošlo, sadašnje i buduće, u odnosu na trenutak govorenja),

5) način (označava stav govornika prema još nerealizovanoj radnji),

6) glagolski vid (trajanje glagolske radnje),

7) glagolski rod (prelaznost glagolske radnje).

 

Nepromenljive vrste reči

Nepromenljive vrste reči ne menjaju svoj oblik bez obzira na to na kojem mestu u rečenici se nalaze ili koju funkciju (službu) vrše. Izuzetak su prilozi, koji mogu imati komparaciju ukoliko se radi o prilozima za mesto, način ili količinu. Nepromenljive vrste reči su:

1. prilozi,

2. predlozi,

3. veznici,

4. rečce,

5. uzvici.

 

 

Primeri

Imenice

kuća, sestra, škola, učitelj,  sreća, deca, slon, pevanje, ljubav, prvak, drveće, mleko, sir, šampion, škola, drugovi, lopta, utakmica, sreća…

Zamenice

ja, ti, on, mi, vi, oni, ko, niko, neko, nešto, svako, moj, ono, moje, tvoje, naše, nečije, koji, onoliko, onakav, takav, nikakav, čiji, ničiji…

Pridevi

plav,  dobar, jak, mrzovoljan, drveno, kameno, školski, kućni, Mišin, bakin, školski, kragujevački, srpski, ruski…

Glagoli

pevati, crtati, slušati, sunčati se, preslišavati se, učiti, voleti, radovati se, spavati, naoblačiti se, fijukati, vejati, padati, čitati, maštati…

Brojevi

jedan, pet, deset, sto, hiljada, milion, prvi, deseti, pedeseti, stoti, hiljaditi…

Predlozi

od, do, iz, ispred, iza, iznad, ispod,  između, pored, pre, posle,  osim,  uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog, kod, na…

Prilozi

ovde, onde, negde, nigde, unutra, napolju, tamo, napred, svejedno, levo, desno, daleko, blizu,  juče, tek, lako, brzo, malo, zato…

Uzvici

jao, joj, oj,  uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, mac, ej, hej…

Veznici

i, pa, te, ni, niti, ili, samo, zato, tek, a, ali, nego, no, već, da, kad, iako…

Rečce

da, ne, valjda, dakle, međutim, samo, jedino, kao, eno, eto, gle, baš, još…

 

 

 

 

 

Gramatika srpskog jezika, Mala matura

Dijalekti srpskog jezika

Dijalekti i narečja

Kod južnih Slovena su se razvila i različita narečja koja imaju različite dijalekte.

 
Narečja u juznoslovenskim jezicima su:
– štokavsko ( u ovom narečju se govori što/ šta)
– kajkavsko ( u ovom narečju se govori kaj umesto šta, govori se u delovima Hrvatske)
– čakavsko ( u ovom narečju se govori ča umesto šta, govori se u delovima Hrvatske)
 
U srpskom jeziku je jedino štokavsko narečje književno.
Postoje tri izgovora i to su ekavski, ijekavski i ikavski.
U štokavskom dijalektu su književni izgovori ekavski i ijekavski.

Teritorijalnim raslojavanjem jezika, najčešće izazvanim ograničenim kontaktima bilo iz različitih društveno-političkih ili geofizičkih razloga, nastaju dijalekti. Dovoljno je da uporedimo, na primer, govor jednog Beograđanina sa govorom jednog Nišlije i da uočimo da postoje određene razlike.

Dijalekat je varijetet jezika kojim se govori na određenoj teritoriji jezika. Nauka koja izučava dijalekte naziva se dijalektologija.

Dijalekatska slika savremenog srpskog jezika ne može se jasno i precizno prikazati. Naime, posebno poslednjih dvadesetak godina, na Balkanu je došlo do značajnih migracija stanovništva, te mešanja govornika raznih dijalekata, pa je naš jezik u jednoj veoma interesantnoj fazi za proučavaoce promena u jeziku, neki te promene nazivaju vrenjem jezika. Dijalekatska karta našeg jezika sigurno će biti nakon ovog vrenja izmenjena, a i karakteristike dijalekata izvesno je da će pretrpeti neke izmene, a dijalektolozi već sada imaju pune ruke posla i mnogo izazova da zabeleže i prouče sve ove promene.

Ekavski izgovor
 
Stariji se deli na:
prizrensko- timočki dijalekat ( govori se okolini Niša)
 
kosovsko- resavski dijalekat ( govori se na Kosovu i Metohiji i istočnoj Srbijihttps)
 
Mlađi ima samo jedan dijalekat:
šumadijsko- vojvođanski dijalekat ( govori se u severnoj Srbiji)
 
Ijekavski izgovor:
 
Stariji ima jedan dijalekat:
zetsko- južnosandžački dijalekat ( zetsko- raški) , ( govori se u Crnoj Gori i na granici Srbije sa njom)
 
Mlađi ima takođe jedan dijalekat:
istočnohercegovački dijalekat ( govori se u istočnoj hercegovini i na granici Srbije sa njom)
Gramatika srpskog jezika, Mala matura, Sintagma

Sintagma

 

Sintagma je skup dveju ili više reči od kojih je jedna glavna reč, a ostale zavise od nje. Ove reči su povezane zajedničkim značenjem i kao celina imaju istu službu u rečenici.

Za razliku od zavisnih članova glavna reč sintagme se ne može izostaviti iz rečenice, jer bez nje ne bi bilo sintagme, niti bi ta rečenica imala smisla.

Primer: Naš poznati pisac predstavio se publici.

Sintagma: Naš poznati pisac

Glavna reč sintagme: pisac

Zavisni članovi sintagme: naš poznati

Podela sintagmi

  Zavisno od toga kojoj vrsti reči pripada njena glavna reč sintagma može biti:

☼  imenička,

☼  pridevska,

☼  priloška,

☼  glagolska sintagma.

U okviru jedne sintagme u rečenici može da se nađe neka druga sintagma, tako da razlikujemo pojmove šire i uže sintagme. U okviru šire sintagme uvek se nalazi uža sintagma.

Primer:  U to vreme Egipat je imao veoma jaku mornaricu.

Šira sintagma je imenička sintagma veoma jaku mornaricu u kojoj je glavna reč sintagme imenica mornaricu. Uža sintagma je pridevska sintagma veoma jaku u kojoj je glavna reč pridev jaku.

Imenička sintagma

Imenička sintagma je sintagma u kojoj je glavna reč sintagme imenica.

Svaki zavisni član imeničke sintagme ima funkciju atributa. Zavisni članovi, odnosno atributi u imeničkoj sintagmi mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

1) Atributi koji se nalaze ispred glavne reči su najčešće pridevi (ili pridevske sintagme) i pridevske zamenice.

Primer: Medvedi su zaspali dubokim zimskim snom.

Imenička sintagma: dubokim zimskim snom

Glavna reč sintagme; imenica snom

Zavisni članovi sintagme: naš poznati. (naš – prisvojna pridevska zamenica,  poznati  – pridev)

2) Atributi koji se nalaze iza glavne reči su najčešće imenice (ili imeničke sintagme) u nekom zavisnom padežu (s predlogom ili bez njega)

Primer:  Moja majka je napravila džem od kajsija.

Imenička sintagma: džem od kajsija

Glavna reč sintagme: imenica džem

Zavisni članovi sintagme: imenica sa predlogom od kajsija. (od – predlog,  kajsija – imenica

3) U imeničkoj sintagmi atributi se mogu istovremeno nalaziti i ispred i iza glavne reči.

Primer:  Na nebu se video zažareni vatromet boja.

Imenička sintagma: zažareni vatromet boja

Glavna reč sintagme: imenica vatromet

Zavisni član sintagme koji je u funkciji atributa i nalazi se ispred glavne reči: pridev zažareni.

Zavisni član sintagme koji je u funkciji atributa i nalazi se iza glavne reči: imenica boja.

Imeničke sintagme u rečenici mogu imati službu: subjekta, objekta, priloških odredbi i imenskog dela predikata.

Primer:

Crna mačka šeta po krovu. (Crna mačka  – subjekat)

Napisao je odličan roman. (odličan roman  – objekat)

Završio je školu prošle godine. (prošle godine  – priloška odredba za vreme)

Marko je dobar učenik. (dobar učenik – imenski deo predikata)

Pridevska sintagma

Pridevska sintagma je sintagma u kojoj je glavna reč sintagme pridev. Zavisni članovi pridevske sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

1) Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglavnom prilozi.

Primer: Njegova sestra je puno srećna.

Pridevska sintagma: puno srećna

Glavna reč sintagme: pridev srećna

Zavisni član sintagme: prilog puno.

2) Zavisni članovi koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice sa predlogom, zamenice ili imeničke sintagme.

Primer: Marko je sladak kao šećer.

Pridevska sintagma: sladak kao šećer

Glavna reč sintagme: pridev sladak

Zavisni član sintagme: imenica sa predlogom kao šećer. (kao – predlog,  šećer – imenica

Pridevske sintagme u rečenici mogu imati službu atributa u okviru subjektskog i objekatskog skupa reči, priloških odredbi i imenskog dela predikata.

Primer:

Vrlo talentovana devojka peva ovu pesmu. (Vrlo talentovana devojka –  subjekat)

Ne volim puno slanu hranu. (puno slanu hranu – objekat)

Mića je otputovao na neobično lepo mesto. (neobično lepo mesto – priloška odredba za mesto)

Maša je isuviše nezrela osoba. (isuviše nezrela osoba – imenski deo predikata)

Priloška sintagma

Priloška sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme prilog. Zavisni članovi priloške sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

1) Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglavnom prilozi.

Primer: Pričao je izuzetno sporo.

Priloška sintagma: izuzetno sporo

Glavna reč sintagme: prilog sporo

Zavisni član sintagme: prilog izuzetno.

2) Zavisni koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice, imeničke zamenice i imeničke sintagme sa predlogom ili bez njega.

Primer: Otišao je daleko od kuće.

Priloška sintagma: daleko od kuće

Glavna reč sintagme: prilog daleko

Zavisni član sintagme: imenica sa predlogom od kuće. (od – predlog,  kuće – imenica

Priloške sintagme u rečenici imaju službu priloških odredbi.

Glagolska sintagma

Glagolska sintagma je sintagma u kojoj je glavna reč sintagme glagol u infinitivu, glagolski prilog sadašnji ili glagolski prilog prošli. Zavisni članovi glagolske sintagme nalaze se iza glavne reči i mogu da budu imenice, imeničke zamenice ili imeničke sintagme.

Primer: Oduševila se slušajući moju pesmu.

Glagolska sintagma: slušajući moju pesmu

Glavna reč sintagme: glagolski prilog sadašnji slušajući

Zavisni članovi sintagme: moju pesmu. (moju – prisvojuna pridevska zamenica, pesmu – imenica

Zavisni članovi glagolskih sintagmi imaju funkciju objekta ili priloške odredbe, dok je cela sintagma najčešće u funkciji priloške odredbe za način ili vreme.

Primeri:

Imenička sintagme

Novak je naš najbolji teniser.

Beograd je glavni grad Srbije.

Volim moje rodno mesto.

Maslačak je zeljasta biljka.

Volim ulice moga grada.

Moj drug Marko voli jabuke.

Onaj plavi dečak trenira fudbal.

Baka mi je isplela kapu od vune.

Tvoja mala sestra je bezobrazna.

Maja mi je kupila malu drvenu kutiju.

Od druga sam dobio knjigu o šahu.

Ovo lepo putovanje neću zaboraviti.

Zakasnio je zbog gužve u gradu.

Ovo pesmu peva pevač bez talenta.

Mama će mi kupiti košulju od svile.

Maja je napravila tortu od čokolade.

Dobio sam košulju plave boje.

Obukla sam jaknu boje neba.

Naručio sam čaj sa limunom.

Reks je moj verni pas.

Televizor je u uglu sobe.

Donesi mi sok od  višanja.

Knjiga je na drugoj polici.

Pridevska sintagma

Milan je veoma dobar fudbaler.

Moji prsti su izrazito vešti na gitari.

Predavanje je bilo neočekivano kratko.

Udarac mu je neverovatno slab.

Medvedi su zimi mnogo pospani.

Ova igra je naročito zanimljiva.

On je neobično brzoplet dečak.

Moj sestra je vrlo lepa devojka.

Veoma jak vetar srušio je krov.

Marko je mršav kao čačakalica.

Njegov plan nije dovoljno dobar.

Maja je vrednija od pčelice.

Moj drug je nekako smešan.

Lice joj je uplakano od sreće.

Ovja film je mnogo dosadan.

Čeka ih veoma teška borba.

Majino lice je belo kao sneg.

On je izrazito loš vozač.

Moj brat je brži od mene.

Daj mi onu zelenu olovku.

Ivan je brz kao munja.

Zemlja je vlažna od kiše.

Maja je lepa kao slika.

Priloška  sintagma

Biće im izuzetno teško.

Govorio je jedva čujno.

On ne igra nimalo lepo.

On mi nekako loše peva.

Pobegao je daleko od mene.

Bio sam tamo nekoliko dana.

Otplivao je daleko od obale.

Čitao je knjigu vrlo pažljivo.

Moja kuća je veoma blizu.

Igrao sam danas jako dobro.

On daje koševe neverovatno precizno.

Maja ne obavlja posao dovoljno dobro.

Stisnuo mi je ruku strašno jako.

Odvezao se nedaleko od grada.

Milovao je njenu kosu vrlo nežno.

Otpevao je pesmu izrazito loše.

Došao je kući vrlo brzo.

Osećaš li se sigurno dobro?

Gledao me je mnogo čudno.

Izgledalo je skoro nemoguće.

Anja me slagala nekoliko puta.

Stao je bluzu.

Ne gledaj me tako nežno.

Glagolska sintagma

Otišao je odmahujući glavom.

Ispričavši priču, baka je zaćutala.

Oblaci prekrili nebo najavljujući kišu.

Slušajući muziku, sinula mu je ideja.

Kupio je auto, ne razmišljajući o ceni.

Šetajući gradom srela sam Marijanu.

Naučivši gradivo, otišao je na ispit.

Čuvši njegovo opravdanje, zinula je.

Zagrlila me je plačući od sreće.

Mirko je zaspao gledajući film.

Spazivši zmiju, jako je vrisnula.

Trčao je, ne osvrćući se nazad.

Berući trešnje, popeo se visoko.

Smeškao se gledajući svog oca.

Slušao me je klimajući glavom.

Čudila se gledajući moj crtež.

Deca se moraju dobro čuvati.

Otišao je misleći na tebe.

Knjige treba pažljivo čitati.

Nemoj me opet jako udariti.

Najsigurnije je sporo voziti.

Gramatika srpskog jezika, Mala matura

Glagoli

Glagoli su nesamostalne reči koje označavaju radnju koju neko vrši (čitati, kopati, peći, seći), stanje u kojem se neko ili nešto nalazi (razmišljati, pocrveneti, voleti, želeti) i zbivanje u prirodi (duvati, rositi, sevati, svitati). Glagol u ličnom glagolskom obliku je predikat u rečenici, a glagolski prilog sadašnji i glagolski prilog prošli vrše službu priloga za vreme. Svi glagoli u srpskom jeziku završavaju se na -ti ili -ći.

Promena glagola po gramatičkim kategorijama naziva se konjugacija. Kategorije glagola su:

1) lice (govorno lice, sagovornik i odsutno lice – 1, 2. i 3. lice),

2) gramatički rod (muški, ženski i srednji),

3) gramatički broj (jednina i množina),

4) vreme (prošlo, sadašnje i buduće, u odnosu na trenutak govorenja),

5) način (označava stav govornika prema još nerealizovanoj radnji),

6) glagolski vid (trajanje glagolske radnje),

7) glagolski rod (prelaznost glagolske radnje).

Glagolski vid

Glagolski vid označava trajanje radnje, stanja ili zbivanja. Tako se glagoli dele u sledeće grupe:

1. nesvršeni ili imperfektivni glagoli:

1) trajni (durativni) – iskazuju radnju koja još traje, tj. radnju čije trajanje nije ograničeno, na primer: govoriti, kopati, plivati;

2) učestali (iterativni) – iskazuju radnju koja se više puta ponavlja, na primer: grickati, kuckati, skakutati;

2. svršeni ili perfektivni glagoli – iskazuju završenu radnju, tj. radnju čije je trajanje ograničeno, a mogu biti:

1) trenutno-svršeni – označavaju radnju koja traje sasvim kratko, praktično se obavlja u trenutku, na primer: dati, sesti, uzeti;

2) početno-svršeni – označavaju početak radnje, na primer: potrčati, progovoriti, zapevati;

3) završno-svršeni – pokazuju da je radnja privedena kraju, na primer: dogurati, isprazniti, pročitati;

4) ingresivni – pokazuju da je radnja trajala izvesno vreme, na primer: porazgovarati, zaigrati se, zapevati se;

5) sativni – označavaju radnju koja je dovedena do krajnjih granica, do zasićenosti, na primer: nagledati se, najesti se, naspavati se;

3. dvovidski glagoli – izvestan manji broj glagola ima osobine oba vida, tj. mogu biti i svršeni i nesvršeni, što zavisi od konteksta rečenice, na primer: čuti, doručkovati, organizovati, razumeti, telefonirati, videti.

Glagolski rod

Glagolski rod označava prelaznost glagolske radnje, odnosno da li glagol zahteva dopunu u vidu objekta ili ne. Prema predmetu radnje, glagoli mogu biti:

1. prelazni (tranzitivni) – zahtevaju dopunu u vidu pravog objekta, tj. predmeta radnje (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga), na primer: baciti (loptu), kuvati (ručak), uzeti (jabuku);

2. neprelazni (intranzitivni) – ne mogu imati dopunu u vidu objekta (uz sebe ne mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga), na primer: hodati, ležati, uspeti;

3. povratni (refleksivni) – označavaju radnju koja se vraća na subjekat, tj. vršioca radnje; uz njih obavezno ide povratna zamenica sebe, se, a mogu biti:

1) pravi povratni – subjekat vrši radnju na samom sebi (kraći oblik se može se zameniti naglašenim oblikom sebe, a da se značenje ne promeni), na primer: češljati se (češljati sebe), oblačiti se (oblačiti sebe), šminkati se (šminkati sebe);

2) nepravi povratni – radnja se događa u subjektu, a ne vrši je on na sebi (kraći oblik se nije moguće zameniti naglašenim oblikom sebe), na primer: čuditi se, nadati se, zaljubiti se;

3) uzajamno povratni – radnju vrše dva subjekta jedan na drugom, na primer: prepirati se, rukovati se, sresti se.

Glagolski oblici

Glagolski oblici su oblici u kojima se glagoli ostvaruju u rečenici. U srpskom jeziku postoji četrnaest glagolskih oblika, koji se u zavisnosti od toga da li se menjaju po licima dele na:

1. nelične – ne menjaju se po licima i nemaju vršioca radnje, spadaju u proste glagolske oblike, a ima ih pet:

1) infinitiv – imenuje samo radnju, a ne kazuje ni lice, ni vreme, ni način vršenja radnje, na primer: govoriti, imati, naći, seći;

2) radni glagolski pridev – označava radnju koja se vršila ili izvršila u prošlosti, na primer: potrčao, ugledala, zapevale;

3) trpni glagolski pridev – označava da je na nekome ili nečemu vršena ili izvršena neka radnja, na primer: nacrtan, pročitana, srušen;

4) glagolski prilog prošli – označava radnju koja se izvršila pre neke druge radnje, tj. izriče radnju koja se dogodila pre radnje predikata, na primer: bacivši, mahnuvši, pogledavši;

5) glagolski prilog sadašnji – označava radnju koja se vrši u isto vreme kada i neka druga radnja, tj. izriče radnju istovremenu radnji predikata, na primer: crtajući, jureći, noseći;

2. lične – menjaju se po licima i imaju vršioca radnje, a ima ih devet:

1) prezent (sadašnje vreme) – prost glagolski oblik koji označava radnju koja se vrši u isto vreme kada se o njoj govori (ona šeta pored reke) ili stalno, sve vreme (Sava protiče kroz Šabac);

2) perfekat (prošlo vreme) – složen glagolski oblik kojim se kazuje da se radnja izvršila u prošlosti, pre trenutka govorenja o njoj, na primer: pričali su, trčala je;

3) imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme) – prost glagolski oblik koji označava radnju što je duže vremena trajala u prošlosti, na primer: šetah parkom, trčaše na stadionu;

4) pluskvamperfekat (davnoprošlo vreme) – složen glagolski oblik koji označava radnju koja se izvršila pre neke druge prošle radnje, na primer: je bio darovao, su bili doneli;

5) aorist (pređašnje svršeno vreme) – prost glagolski oblik koji označava brzu, dinamičnu radnju u prošlosti, ili radnju koja se dogodila neposredno pre trenutka u kojem se o njoj govori, na primer: napravismo, shvatih, sretoh;

6) futur I (buduće vreme) – prost (jedna reč) ili složen (dve reči) glagolski oblik koji označava radnju koja će se vršiti u budućnosti, posle trenutka govorenja, na primer: pričaćemo, trčaću, ići će, moći ćeš;

7) futur II (predbuduće vreme) – složen glagolski oblik koji kazuje pretpostavku govornog lica da će se radnja izvršiti u budućnosti pre neke druge buduće radnje ili istovremeno sa njom, na primer: bude radila, budete gledali;

8) imperativ (zapovedni način) – prost glagolski oblik kojim se izriče zapovest ili želja da se vrše određene radnje; ima samo 2. lice jednine i 1. i 2. lice množine, na primer: dođite, kupi, uzimajte;

9) potencijal (mogućni način) – složen glagolski oblik kojim se kazuje mogućnost ili želja da se vrši ili izvrši neka radnja, na primer: bi plivao, bismo večerali.

Mala matura

Mala matura

Zaršni ispit – Testovi                          ucenik-u-klupi                    

Upis u srednje škole zna da bude stresan, neprijatan uz prisutan strah od toga da li će te upisati školu koju prvu navedete na listi želja. Ovde možete naći testove i proveriti svoje znanje.

Пробни тест из српског језика 2012. године

Пробни тест из српског језика 2011. године

Завршни испит из српског језика 2011. године

Завршни испит из српског језика 2012. године     

   ucenik