Gramatika srpskog jezika, Mala matura, Sintagma

Sintagma

 

Sintagma je skup dveju ili više reči od kojih je jedna glavna reč, a ostale zavise od nje. Ove reči su povezane zajedničkim značenjem i kao celina imaju istu službu u rečenici.

Za razliku od zavisnih članova glavna reč sintagme se ne može izostaviti iz rečenice, jer bez nje ne bi bilo sintagme, niti bi ta rečenica imala smisla.

Primer: Naš poznati pisac predstavio se publici.

Sintagma: Naš poznati pisac

Glavna reč sintagme: pisac

Zavisni članovi sintagme: naš poznati

Podela sintagmi

  Zavisno od toga kojoj vrsti reči pripada njena glavna reč sintagma može biti:

☼  imenička,

☼  pridevska,

☼  priloška,

☼  glagolska sintagma.

U okviru jedne sintagme u rečenici može da se nađe neka druga sintagma, tako da razlikujemo pojmove šire i uže sintagme. U okviru šire sintagme uvek se nalazi uža sintagma.

Primer:  U to vreme Egipat je imao veoma jaku mornaricu.

Šira sintagma je imenička sintagma veoma jaku mornaricu u kojoj je glavna reč sintagme imenica mornaricu. Uža sintagma je pridevska sintagma veoma jaku u kojoj je glavna reč pridev jaku.

Imenička sintagma

Imenička sintagma je sintagma u kojoj je glavna reč sintagme imenica.

Svaki zavisni član imeničke sintagme ima funkciju atributa. Zavisni članovi, odnosno atributi u imeničkoj sintagmi mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

1) Atributi koji se nalaze ispred glavne reči su najčešće pridevi (ili pridevske sintagme) i pridevske zamenice.

Primer: Medvedi su zaspali dubokim zimskim snom.

Imenička sintagma: dubokim zimskim snom

Glavna reč sintagme; imenica snom

Zavisni članovi sintagme: naš poznati. (naš – prisvojna pridevska zamenica,  poznati  – pridev)

2) Atributi koji se nalaze iza glavne reči su najčešće imenice (ili imeničke sintagme) u nekom zavisnom padežu (s predlogom ili bez njega)

Primer:  Moja majka je napravila džem od kajsija.

Imenička sintagma: džem od kajsija

Glavna reč sintagme: imenica džem

Zavisni članovi sintagme: imenica sa predlogom od kajsija. (od – predlog,  kajsija – imenica

3) U imeničkoj sintagmi atributi se mogu istovremeno nalaziti i ispred i iza glavne reči.

Primer:  Na nebu se video zažareni vatromet boja.

Imenička sintagma: zažareni vatromet boja

Glavna reč sintagme: imenica vatromet

Zavisni član sintagme koji je u funkciji atributa i nalazi se ispred glavne reči: pridev zažareni.

Zavisni član sintagme koji je u funkciji atributa i nalazi se iza glavne reči: imenica boja.

Imeničke sintagme u rečenici mogu imati službu: subjekta, objekta, priloških odredbi i imenskog dela predikata.

Primer:

Crna mačka šeta po krovu. (Crna mačka  – subjekat)

Napisao je odličan roman. (odličan roman  – objekat)

Završio je školu prošle godine. (prošle godine  – priloška odredba za vreme)

Marko je dobar učenik. (dobar učenik – imenski deo predikata)

Pridevska sintagma

Pridevska sintagma je sintagma u kojoj je glavna reč sintagme pridev. Zavisni članovi pridevske sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

1) Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglavnom prilozi.

Primer: Njegova sestra je puno srećna.

Pridevska sintagma: puno srećna

Glavna reč sintagme: pridev srećna

Zavisni član sintagme: prilog puno.

2) Zavisni članovi koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice sa predlogom, zamenice ili imeničke sintagme.

Primer: Marko je sladak kao šećer.

Pridevska sintagma: sladak kao šećer

Glavna reč sintagme: pridev sladak

Zavisni član sintagme: imenica sa predlogom kao šećer. (kao – predlog,  šećer – imenica

Pridevske sintagme u rečenici mogu imati službu atributa u okviru subjektskog i objekatskog skupa reči, priloških odredbi i imenskog dela predikata.

Primer:

Vrlo talentovana devojka peva ovu pesmu. (Vrlo talentovana devojka –  subjekat)

Ne volim puno slanu hranu. (puno slanu hranu – objekat)

Mića je otputovao na neobično lepo mesto. (neobično lepo mesto – priloška odredba za mesto)

Maša je isuviše nezrela osoba. (isuviše nezrela osoba – imenski deo predikata)

Priloška sintagma

Priloška sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme prilog. Zavisni članovi priloške sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

1) Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglavnom prilozi.

Primer: Pričao je izuzetno sporo.

Priloška sintagma: izuzetno sporo

Glavna reč sintagme: prilog sporo

Zavisni član sintagme: prilog izuzetno.

2) Zavisni koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice, imeničke zamenice i imeničke sintagme sa predlogom ili bez njega.

Primer: Otišao je daleko od kuće.

Priloška sintagma: daleko od kuće

Glavna reč sintagme: prilog daleko

Zavisni član sintagme: imenica sa predlogom od kuće. (od – predlog,  kuće – imenica

Priloške sintagme u rečenici imaju službu priloških odredbi.

Glagolska sintagma

Glagolska sintagma je sintagma u kojoj je glavna reč sintagme glagol u infinitivu, glagolski prilog sadašnji ili glagolski prilog prošli. Zavisni članovi glagolske sintagme nalaze se iza glavne reči i mogu da budu imenice, imeničke zamenice ili imeničke sintagme.

Primer: Oduševila se slušajući moju pesmu.

Glagolska sintagma: slušajući moju pesmu

Glavna reč sintagme: glagolski prilog sadašnji slušajući

Zavisni članovi sintagme: moju pesmu. (moju – prisvojuna pridevska zamenica, pesmu – imenica

Zavisni članovi glagolskih sintagmi imaju funkciju objekta ili priloške odredbe, dok je cela sintagma najčešće u funkciji priloške odredbe za način ili vreme.

Primeri:

Imenička sintagme

Novak je naš najbolji teniser.

Beograd je glavni grad Srbije.

Volim moje rodno mesto.

Maslačak je zeljasta biljka.

Volim ulice moga grada.

Moj drug Marko voli jabuke.

Onaj plavi dečak trenira fudbal.

Baka mi je isplela kapu od vune.

Tvoja mala sestra je bezobrazna.

Maja mi je kupila malu drvenu kutiju.

Od druga sam dobio knjigu o šahu.

Ovo lepo putovanje neću zaboraviti.

Zakasnio je zbog gužve u gradu.

Ovo pesmu peva pevač bez talenta.

Mama će mi kupiti košulju od svile.

Maja je napravila tortu od čokolade.

Dobio sam košulju plave boje.

Obukla sam jaknu boje neba.

Naručio sam čaj sa limunom.

Reks je moj verni pas.

Televizor je u uglu sobe.

Donesi mi sok od  višanja.

Knjiga je na drugoj polici.

Pridevska sintagma

Milan je veoma dobar fudbaler.

Moji prsti su izrazito vešti na gitari.

Predavanje je bilo neočekivano kratko.

Udarac mu je neverovatno slab.

Medvedi su zimi mnogo pospani.

Ova igra je naročito zanimljiva.

On je neobično brzoplet dečak.

Moj sestra je vrlo lepa devojka.

Veoma jak vetar srušio je krov.

Marko je mršav kao čačakalica.

Njegov plan nije dovoljno dobar.

Maja je vrednija od pčelice.

Moj drug je nekako smešan.

Lice joj je uplakano od sreće.

Ovja film je mnogo dosadan.

Čeka ih veoma teška borba.

Majino lice je belo kao sneg.

On je izrazito loš vozač.

Moj brat je brži od mene.

Daj mi onu zelenu olovku.

Ivan je brz kao munja.

Zemlja je vlažna od kiše.

Maja je lepa kao slika.

Priloška  sintagma

Biće im izuzetno teško.

Govorio je jedva čujno.

On ne igra nimalo lepo.

On mi nekako loše peva.

Pobegao je daleko od mene.

Bio sam tamo nekoliko dana.

Otplivao je daleko od obale.

Čitao je knjigu vrlo pažljivo.

Moja kuća je veoma blizu.

Igrao sam danas jako dobro.

On daje koševe neverovatno precizno.

Maja ne obavlja posao dovoljno dobro.

Stisnuo mi je ruku strašno jako.

Odvezao se nedaleko od grada.

Milovao je njenu kosu vrlo nežno.

Otpevao je pesmu izrazito loše.

Došao je kući vrlo brzo.

Osećaš li se sigurno dobro?

Gledao me je mnogo čudno.

Izgledalo je skoro nemoguće.

Anja me slagala nekoliko puta.

Stao je bluzu.

Ne gledaj me tako nežno.

Glagolska sintagma

Otišao je odmahujući glavom.

Ispričavši priču, baka je zaćutala.

Oblaci prekrili nebo najavljujući kišu.

Slušajući muziku, sinula mu je ideja.

Kupio je auto, ne razmišljajući o ceni.

Šetajući gradom srela sam Marijanu.

Naučivši gradivo, otišao je na ispit.

Čuvši njegovo opravdanje, zinula je.

Zagrlila me je plačući od sreće.

Mirko je zaspao gledajući film.

Spazivši zmiju, jako je vrisnula.

Trčao je, ne osvrćući se nazad.

Berući trešnje, popeo se visoko.

Smeškao se gledajući svog oca.

Slušao me je klimajući glavom.

Čudila se gledajući moj crtež.

Deca se moraju dobro čuvati.

Otišao je misleći na tebe.

Knjige treba pažljivo čitati.

Nemoj me opet jako udariti.

Najsigurnije je sporo voziti.