Književna olimpijada, Književnost, Književnost za osnovnu školu

Književna olimpijada

Резултат слика за teorija knjizevnosti                 Резултат слика за teorija knjizevnosti

VODIČ KROZ OSNOVNE METRIČKE POJMOVE

METRIKA je, najjednostavnije rečeno, naučna oblast koja se bavi stihom.

STIH; VRSTE STIHA

STIH je jedan red u pesmi.

U narodnoj epskoj poeziji javljaju se:

1. epski deseterac – stih od 10 slogova; stalna cezura posle 4. sloga i dr.

Mili bože, čuda velikoga!
Kad se sleže na Kosovu vojska,
U toj vojsci devet Jugovića,
I deseti star Jug Bogdane.

2.stihovi od 15 slogova (cezura posle 7.sloga) i 16 slogova (cezura posle 8. sloga) u bugaršticama (epskim pesmama dugog stiha).

‘’Dva mi sta siromaha dugo vrime drugovala,
Lipo ti sta drugovala i lipo se dragovala’’ (Marko Kraljević i brat mu Andrijaš)

U narodnoj lirskoj poeziji najčešće se javljaju:

1. lirski deseterac – stih od 10 slogova; stalna cezura posle 5. sloga i dr.

2. simetrični i nesimetrični šesterac

3. trohejski osmerac (simetrični) i nesimetrični osmerac

4. dvanaesterac

U umetničkoj poeziji postoji mnogo veća raznovrsnost stiha. Naši romantičarski pesnici (Zmaj, Jakšić…) upotrebljavali su epski deseterac, lirski deseterac i osmerac iz narodne poezije. Od B.Radičevića javljaju se i neparni stihovi (sedmerac, deveterac, jedanaesterac). Od Dučića i Rakića veoma je čest i dvanaesterac, a između dva rata, a naročito posle njega, sve više se javlja i slobodan stih.

Slobodan stih – stih nejednake dužine u kome nema prave rime ili se ona pojavljuje samo povremeno.

Ja videh Troju, i videh sve.
More, i obale gde lotos zre,
i vratih se, bled i sam.
(M.Crnjanski, Prolog)

STROFA; VRSTE STROFA

Strofa predstavlja metričku celinu od više stihova.

Stihovi su u strofi objedinjeni istom ritmičkom organizacijom i najčešće čine jednu misaonu celinu, ali to ne mora uvek biti (pogledaj pojam OPKORAČENjE).

S obzirom na broj stihova, razlikuju se sledeće vrste strofa:

monostih – strofa od jednog stiha,
distih – strofa od dva stiha,
tercet – strofa od tri stiha,
katren – strofa od četiri stiha,
kvinta – strofa od pet stihova,
sekstina – strofa od šest stihova,
septima – strofa od sedam stihova,
oktava – strofa od osam stihova,
nona – strofa od devet stihova,
decima – strofa od deset stihova.
SONET; SONETNI VENAC

Sonet – pesma od četrnaest stihova, sastavljena od dva katrena i dva terceta.

Kada se 14 soneta međusobno povežu, tako da se poslednji stih prethodnog soneta javlja kao prvi stih narednog soneta, i od tih ponovljenih 14 stihova dobije se petnaesti – majstorski sonet, nastaje sonetni venac.

Sonetni venac je nastao u 13. veku u Italiji, a njegov tvorac je pesnik Frančesko Petrarka. Njegova zbirka soneta zove se Kanconijer.

Italijanski ili Petrarkin sonet sastoji se od 14 jedanaesteraca. Ima karakterističan raspored rime – u katrenima je obgrljena (abba), a u tercetima najčešće ukrštena rima (cdc). U tercetima se uglavnom javlja poenta.

Šekspirov ili elizabetanski sonet nastao je u Engleskoj. Sastavljen je od 3 katrena i 1 distiha. U katrenima je ukrštena rima, a u distihu parna rima.

OPKORAČENjE

Ako se jedna misaona celina ne završava u jednom stihu ili strofi nego se prenosi u naredni stih ili strofu, nastaje opkoračenje:

Ja sam u mlinu, sred buke
žrvnja, čuo sve tvoje želje. (Oskar Davičo, Srbija).

REFREN

Refren je ponavljanje reči, dela stiha, celog stiha ili ponavljanje više stihova na kraju svake strofe (dvopev) ili stiha (pripev).

Refren se može ponavljati u potpuno istom obliku, ali može biti i delimično izmenjen (Oskar Davičo, Srbija).

RIMA; VRSTE RIMA

Rima (slik; srok) je glasovno podudaranje reči koje se javlja najčešće na kraju dva ili više stihova.

Rima može biti:

parna – rimuju se 2 uzastopna stiha (aa)
ukrštena – rimuju se 1. i 3.stih, i 2. i 4.stih(abab)
obgrljena – rimuju se 1. i 4.stih, i 2. i 3.stih (abba)
Ako se gledaju i drugi kriterijumi, rima može da bude i:

pravilna – glasovno se podudaraju svi glasovi
čista – ako se i akcenat poklapa (tama-sama)
bogata – ako podudaranje počinje i pre naglašenog vokala (cvili-svili)
muška – podudaranje u jednom slogu (lug-drug)
ženska – podudaranje u dva sloga (ruka-luka)
daktilska – podudaranje u 3 sloga (prelije-vrelije)
leoninska – ostvaruje se u sredini i na kraju jednog stiha (B.Radičević, Kad mlidijah umreti – Dođe doba da idem u groba)
RITAM I RIMOTVORNI ELEMENTI

RITAM – pravilno izmenjivanje dugih i kratkih, naglašenih i nenaglašenih slogova, dugih i kradih stihova i strofa. Na ritam deluje rima i naglašavanje pojedinih reči u stihu ili rečenici.

RIMOTVORNI ELEMENTI – elementi koji pospešuju ritam pesme.

U rimotvorne elemente spadaju:
1. ALITERACIJA – ponavljanje istih suglasnika u uzastopnim rečima radi postizanja zvučnog doživljaja

2. ASONANCA – ponavljanje istih samoglasnika u uzastopnim rečima radi postizanja zvučnog doživljaja
3. ELIPSA – stilski postupak izostavljanja pojedinih reči iz rečenice bez kojih se iz konteksta rečenice može razumeti njeno značenje.
4. GRADACIJA – ređanje reči, slika ili misli po jačini uz postupno pojačanje ili slabljenje u odnosu na početnu.
5. INVERZIJA – to je red reči u stihu ili rečenici koji je suprotan od uobičajenog. Njome se ističe određena reč i naglašava ritam.
6. OPKORAČENjE – stilski postupak prenošenja reči iz jednoga stiha u drugi.
7. PONAVLjANjE REČI – koristi se radi isticanja osnovne misli, raspoloženja ili doživljaja radi postizanja ritmičnosti.
8. SIMBOL – stilski postupak zamenjivanja nekog pojma jednom rečju koja ima preneseno značenje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s